Anksioznost je osećaj uznemirenosti poznat i kao "bori se ili beži". Kada je telo izloženo stresu ili opasnosti, dolazi do podizanja adrenalina kao prirodnog odbrambenog mehanizma. Međutim, kada se osećaj uznemirenosti javlja iz čista mira to može da postane ozbiljniji problem.
Anksiozni poremećaji mogu se razviti kao rezultat brojnih faktora, uključujući stres, genetiku i okruženje još u ranom detinjstvu. Takođe, postoji veliki broj različitih vrsta anksioznih poremećaja, od generalizovane anksioznosti do opsesivno-kompulzivnog poremećaja, specifičnih fobija i paničnih poremećaja.
Koje poznate ličnosti su govorile o tome?
Pop zvezde Zejn Malik i Oli Murs samo su neke od poznatih ličnosti koje ruše tabue u vezi s mentalnim bolestima govoreći o svojim iskustvima. Takođe, Džejms Artur je nedavno u emisiji govorio o svojoj novoj knjizi "Povratak dečaku", koja dokumentuje njegovu borbu sa anksioznošću.
Jutjub zvezda Zoela (Zoe Sugg) otkrila je kako je zbog užasne anksioznosti odbila priliku da upozna princa Harija .
Selena Gomez je takođe govorila kako živi sa problemima vezanim za mentalno zdravlje, podižući publiku na noge svojim dirljivim govorom.
Kako podržati anksiozne osobe?
Kao i kod svakog mentalog problema, ljudi s anksioznošću se često osećaju izolovano, usamljeno i stide se zbog toga kako se osećaju, misleći da su jedini na svetu koji se bore s tim problemom. Ako znate da neko u vašem okruženju pati od anksioznosti najbolja stvar koju možete učiniti jeste da budete tu za nju/njega. Uverite tu osobu da zna da je voljena i da se neko brine o njoj. Recite joj da želite da joj pomognete, da razumete da taj proces može da potraje, ali da ste spremni da sačekate. Objasnite joj da je najbolja stvar da potraži pomoć profesionalca, ali dajte joj do znanja da i ako to ne želi da uradi u prvom momentu da je to skroz u redu. Budite nežni i dozvolite joj da se kreće sopstvenim tempom, umesto da je terate da preduzima hitnu akciju.
Možda vas zanima…
Simptomi anksioznosti
Znaci anksioznosti se mogu podeliti na fizičke i psihološke simptome.
Fizički:
- aritmija (lupanje srca)
- kratak dah
- stezanje u grudima
- suva usta (što mnogi ne povezuju sa tim teškim stanjem)
- mučnina
- nagon za mokrenjem/pražnjenjem creva (što, takođe, nisu tipični simptomi koje bi ljudi povezali sa aksioznošću)
- drhtavica
- znojenje
Psihološki:
- unutrašnja napetost
- strah od gubitka kontrole
- strah od toga da će se dogoditi nešto katastrofalno (srčani udar ili smrt)
- razdražljivost
- osećanje izolovanosti
Komentari (0)