Američka demokratska kongresmenka Dženifer Vekston otkrila je da joj je dijagnostikovana Parkinsonova bolest. Ta 54-godišnja majka dvoje dece koja služi 10. kongresni okrug Virdžinije objavila je u utorak ujutru video u kom kaže da je to primila veoma teško, ali je obećala da će nastaviti da služi u Kongresu.
Parkinsonova bolest je najbrže rastuće neurološko stanje na svetu i trenutno za njega ne postoji lek. Međutim, poznavanje simptoma oboljenja može dovesti do ranijih dijagnoza i pristupa tretmanima koji poboljšavaju kvalitet života pacijenata. Parkinsonova bolest pogađa oko 10 miliona ljudi širom sveta, a u Srbiji je ima najmanje 13.500 osoba, podaci su Instituta za javno zdravlje Batut.
Ovo su najraniji znaci Parkinsonove bolesti koji se mogu javiti i godinama pre same dijagnoze, zato je veoma važno pratiti stanje organizma.
Tremor ruku
Tremor ili nekontrolisani pokret jedan je od najpoznatijih znakova Parkinsonove bolesti i može biti prvi simptom koji se pojavljuje. Obično počinje u šaci pre nego što se proširi na ostatak ruke ili ponekad čak do stopala na istoj strani tela. Veća je verovatnoća da će se tremor desiti kada su udovi opušteni. Iako ne postoji lek za tremor, njime se može upravljati pomoću specijaliste ili medicinske sestre za Parkinsonovu bolest. Parkinsonova bolest je uzrokovana smrću nervnih ćelija u delu mozga koji se zove supstancija nigra, a koji je odgovoran za proizvodnju dopamina. Dopamin je vitalni neurotransmiter koji deluje kao glasnik između delova mozga i nervnog sistema koji pomažu u kontroli i koordinaciji pokreta tela. Nedostatak te hemikalije izaziva drhtanje i niz drugih simptoma Parkinsonove bolesti.
Usporeni pokreti
Svakodnevni zadaci mogu potrajati mnogo duže ako imate Parkinsonovu bolest. To se može videti na aktivnostima kao što je plaćanje artikala u prodavnici, lepljenje dugmadi i hodanje do autobusa. Sporost pokreta, medicinski poznata kao bradikinezija, uključuje hodanje kratkim, pomerajućim koracima. Takođe može doći i do drugih promena - osmeh više nije širok kao što je nekad bio, teškoće pri gutanju i žvakanju i nedostatak koordinacije. Sporo kretanje je takođe uzrokovano smanjenim nivoom dopamina u mozgu, što utiče na način na koji mišići rade.
Ukočenost mišića
Ukočeni mišići su još jedan simptom Parkinsonove bolesti koji vas može usporiti. Napetost i nedostatak fleksibilnosti u mišićima mogu otežati pravljenje facijalnih ekspresija i kretanje. To može dovesti do bolnih grčeva mišića i problema sa ravnotežom. Zamahivanje rukama, ustajanje sa stolica i prevrtanje u krevetu može postati teže, kao i disanje i jasan govor. Kao što smanjeni nivoi dopamina mogu da izazovu spore pokrete i drhtanje, takođe se smatra da to remeti i ravnotežu između mišića koji se protežu i opuštaju pri svakom pokretu, što dovodi do ukočenosti. Takođe, ti problemi dok bolest još nije uznapredovala mogu biti češći noću, pa ih ljudi najčešće mešaju s običnim grčenjem mišića.
Gubitak čula mirisa
Gubitak čula mirisa je rani znak upozorenja za Parkinsonovu bolest. Taj simptom pogađa čak 95 procenata onih sa tim stanjem i može početi godinama pre nego što se razviju bilo koji drugi simptomi. Ali gubitak mirisa može uticati na ljude na različite načine, pri čemu neki gube ili dobijaju na težini jer više ne osećaju miris hrane, dok kod drugih utiče na raspoloženje. Za neke može biti suptilan i samo prigušiti miris, dok su drugi potpuno onemogućeni da osete bilo šta. Istraživanja sugerišu da je taj simptom uzrokovan zbog uticaja na deo mozga koji je poznat kao "olfaktorna sijalica" i odgovoran je za obradu mirisa. Studije su takođe otkrile da je ta "sijalica" prvi deo tela na kom se vidi nakupljanje alfa-sinukleina - proteina koji se nalazi u ćelijama za proizvodnju dopamina. Kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću proteini se "zapetljaju" i formiraju grudve za koje stručnjaci veruju da mogu da prošire bolest po mozgu.
Noćno mokrenje
Ustajanje noću radi odlaska u toalet može mučiti ljude kako stare. Međutim, to je takođe još jedan rani znak Parkinsonove bolesti. Odlazak u WC više od jednom ili dvaput tokom noći - medicinski poznato kao nokturija - može biti znak bolesti. Simptom može biti i urgentna inkontinencija, potreba za hitnim mokrenjem i borba da se "izdrži". Kod Parkinsonove bolesti simptomi se svode na padove i fluktuacije nivoa dopamina jer to može uticati na funkcionisanje mišića bešike i nerava. Gubitak dopamina takođe može dovesti do moždanih signala koji govore bešici da zadrži ili izbaci mokraću kako bi se stanje regulisalo. Zatvor je takođe simptom bolesti jer sporost pokreta i ukočenost - znakovi stanja - mogu uticati na mišiće u zidu creva.
Osećaj tuge
Osećaj ekstremne tuge tokom dužeg vremenskog perioda može biti znak depresije. Depresija i anksioznost su uobičajeni među onima sa Parkinsonovom bolešću, ali nije u potpunosti shvaćeno zašto. U nekim slučajevima ta osećanja se javljaju mesecima pre nego što se otkriju drugi simptomi. Studije pokazuju da se simptomi svode na pad dopamina kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, što može dovesti do umora i lošeg raspoloženja. Pored toga, neki pacijenti mogu otkriti da nisu u stanju da se druže kao nekada, što dovodi do usamljenosti i izolacije, povećavajući rizik od depresije. Osim toga, sama dijagnoza Parkinsonove bolesti može biti veoma stresna, pa je razumljivo da možete doživeti ta osećanja.
BONUS VIDEO:
Komentari (2)
Silver Shark
12.04.2023 20:06
I.S.
13.04.2023 06:45
Nije spomenut jedan karakterističan rani simptom Parkinsonove bolesti, a to je hroničan zatvor. Moj stric je to imao godinama pre nego što mu je dijagnostifikovana ova bolest.
Moj otac je preminuo pre 6 godina od Parkinsonove bolesti. Sve što ste opisali ovde su simptomi koji su došli nekoliko godina nakon dijagnoze, osim drhtanja ruku i naglih pokreta palčeva na rukama. Ti nagli trzaji su i bili signal da nešto nije u redu i verovatno predstavljaju prvi opipljivi znak bolesti. Os svega navedenog, jedino nisam siguran da je imao problema sa čulom mirisa...