Ovakvi eksperimenti, iako danas etički neprihvatljivi, ostali su duboko urezani u naučnu literaturu jer jasno pokazuju koliko je čovek od samog početka života biće odnosa. Novorođenče ne traži samo mleko i čistu pelenu - ono traži lice, glas, dodir, prisustvo osobe. Traži sigurnost koja mu poručuje: "Nisi sam."
Istraživanja su kasnije potvrdila da bebe koje odrastaju bez emocionalne bliskosti često razvijaju tzv. "hospitalizam" - stanje u kojem se povlače u sebe, slabije napreduju, ređe uspostavljaju kontakt i kasnije imaju problema sa učenjem, vezivanjem i poverenjem.
Njihov mozak, doslovno, dobija manje "materijala" za razvoj, jer ljubav i interakcija nisu samo psihološka potreba - one oblikuju nervne puteve, utiču na hormone stresa i grade osnovu za kasniji emocionalni život, piše Stil.
freepik
S druge strane, dete koje dobija pažnju i nežnost razvija osećaj sigurnosti, bolje reguliše emocije, brže uči i lakše stupa u kontakt sa drugima. Upravo zato stručnjaci stalno podsećaju: ma koliko se činilo da su bebe male i "ne razumeju", njihov svet je izuzetno osetljiv. Svaki osmeh, svaka izgovorena reč i svaki nežni zagrljaj ulaze u temelje njihove ličnosti i bitan je za kasniji razvoj.
Ovaj potresni primer snažno nas podseća da dodir, pogled i toplina nisu luksuz - oni su osnovna potreba, isto toliko važna kao hrana i zdravlje.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)