Sa pijukom na ramenima i flašom u ruci on započinje svoj dan. Svakonevno prelaženje iste rute i mukotrpan rad na polju je sve za šta zna jedan vremešni starac iz Rumunije. Istrošenost od rada i teškog života oslikani su na njegovom licu i telu, međutim on je primer da treba biti istrajan u životu i zahvalan na svemu što imamo.
Zaharija je iz Rumunije i ima 82 godine. Pripada generaciji rođenoj pre i oko Drugog svetskog rata koji su za koru hleba morali da se pomuče i da se i u surovim uslovima u kakvima žive nekako snalaze. Ovaj starac priprema krompir za setvu pažljivo i sa ostalim radnicima na polju izložen je suncu, vetru kako bi obezbedio sebi koru hleba, koju na kraju dana jede sam. Iako mukotrpno zarađen hleb, život im je uzvratio barem prelepom prirodom u kojoj pronalaze mir za sve što donosi izazovan dan i borba za goli život.
Zaharija je primer da je materijalni svet prolazan i da su njegovi problemi istinski problemi sa kojima se čovek suočava. Uprkos tome nesalomivog duha i snage, on grabi u novi dan, pokazujući da je rad održao čoveka. Jedva hodajući putem, on ne pronalazi izgovore da se uhvati alata i da još jedan dan ispuni nečim korisnim. Ipak, usamljenost je ono što ga na kraju dana čeka.
Snimak ovog vrednog starca se pojavio na Tiktoku na stranici koja deli sadržaje jednostavnog života ljudi iz ove prelepe zemlje sa opisom "nevieđa, zaboravljena Rumunija". Tiktokeri su bili vrlo tužni ovim prizorom, odajući priznanje starcu za snagu i nošenje kako alata na ramenima, tako i svih problema koje ima iako je u poznim godinama svog života kada bi poput deda iz grada trebalo da uživa negde čitajući novine.
- Gledati starog čoveka kako teško radi i jede sam je jedini put kad treba da plačem -
- Možete li da zamislite stvari koje on vidi? Naši stari su se brinuli o nama i trebalo bi da im uzvratimo isto....Koliko mudrosti.-
- Njegove ruke. Radio je čitavog života-
- Godine mukotrpnog rada vide se na njemu-
- Jednostavan život...najbolji život.- komentarisali su korisnici mreža.
Mnoge je ovaj prizor rastužio nudeći svoju pomoć za istrošenog starca. Drugi su rekli da uprkos tome što bi mu mnogi pomogli, Zaharija ne bi to prihvatio jer je jednostavno navikao na ovaj način života i ne zna za bolje. Drugi korisnici mreža koji su prepoznali svoju zemlju u ovom snimku rekli su kako je između ostalog za dugovečnost tamošnjeg naroda zaslužen celodnevni rad, koji nije nepoznat ni ženama.
One jednako kao i muškarci na selu rade sve poslove, pa nije nemoguće videti baku koja se hvata za sekiru kako bi obezbedila drva za ogrev svojim unucima. Sa ove tačke gledišta izuzetno težak i nezahvalan posao, ali sigurno jeste nešto što ih ispunjava i održava i čini njihov duh pozitivnim i nesalomivim. Ili tako jednostavno moraju?
Komentari (0)