Ukoliko određene navike u ishrani uvedemo u ranoj mladosti to bi dugoročno moglo da nam donese dobrbiti. Povoljan uticaj na naše zdravlje ima svakako briga oko toga šta jedemo, tvrde naučnici i to u ranim 20 - im, 30-im i 40-im godinama.
Oni koji su uspeli da nametnu sebi režim zdrave ishrane imali su kasnije u životu veću kognitivnu sposobnost od drugih i manji rizik od demencije. Jedna studija je pokazala da od 3.059 Britanca samo osam odsto ljudi koji su imali brzu dijetu i dalje ima visoku kognitivnu sposobnost u kasnim 60-im u poređenju sa 36 procenata onih koji su imali dobru ishranu.
U ovoj grupi je 58 odsto njih sa niskim sposobnostima jelo nezdravo u poređenju sa samo osam odsto njih sa visokim sposobnostima. Zaključak je da ljudi sa lošom ishranom imaju značajno veću verovatnoću da pate smanjene funkcije mozga.
shutterstock.com
To znači da njihovo pamćenje i razmišljanje opadaju u starosti što lako može dovesti do Alchajmerove bolesti i demencije.
Dr Keli Kara sa Univerziteta Tafts kaže da ishrana u ranom životu može uticati na odluke o ishrani kasnije u i da su kumulativni efekti ishrane povezani sa napredovanjem naših kognitivnih spsobnosti.
Ona dodaje da dijete koje obiluju biljnom hranom poput lisnatog zelenog povrća, pasulja, voća i žitarica može i te kako štititi naš mozak i povoljno uticati na zdravlje u kasnijem periodu života.
Možda vas zanima…
Šta je demencija?
Demencija pogađa veliki broj ljudi i vodeći je uzrok smrti u svetu. Reflektuje se kod starijih osoba, kognitivnim padom što podrazumeva, slabije pamćenje i razmišljanje i lek za ovu bolest ne postoji. Kako bi se preventivno uticalo na pojavu ove bolesti stručnjaci stalno ističu potrebu da ljudi budu socijalno uključeni u mnoge aktivnosti, odnose sa drugima i da čitaju. Takođe, trebalo bi da budu okrenuti zdravim navikama poput sve češćeg hidriranja, konzumiranja voća i povrća i izbegavanja alkohola i cigareta.
Fizička aktivnost i dobar san je kao i u svim drugim slučajevima topla preporuka svima.
Komentari (0)