Život u užurbanom svetu postao je jedan od ključnih faktora rizika za razvoj demencije, zajedno sa pušenjem, visokim nivoom šećera u krvi i zagađenjem vazduha. Prema novom izveštaju objavljenom u uglednom medicinskom časopisu "The Lancet" - "temporalna nejednakost" - odnosno, razlika u količini vremena koju ljudi iz različitih socioekonomskih slojeva imaju na raspolaganju - predstavlja nedovoljno prepoznat rizik od demencije.
Postoji nekoliko vrsta demencije, a najčešća je Alchajmerova bolest, koja pogađa otprilike šest od deset ljudi koji su dijagnostikovani. Iako ne postoji lek za demenciju, rana dijagnoza omogućava postavljanje personalizovanih planova lečenja i propisivanje lekova koji mogu da odlože pojavu bolesti.
Ipak, istraživači naglašavaju da ne može svako da odvoji vreme za brigu o svom zdravlju, što stvara nejednakost u pristupu preventivnim merama i zdravijoj starosti.
"Temporalna nejednakost" i zdravlje mozga
Istraživači definišu 'temporalnu nejednakost' kao nedovoljno vremena za odmor, rad u intenzivnim ili nesocijalnim smenama, zavisnost od ekrana, kao i nedostatak vremena za opuštanje.
Schutterstock/Marcos Mesa Sam Wordley
Ističu da je vreme nedovoljno prepoznati društveni faktor koji utiče na zdravlje mozga, možda čak i važniji od obrazovanja ili prihoda kada je reč o riziku od demencije. U savremenim, digitalnim kulturama, pritisak na performanse doprinosi preopterećenju kognicije, poremećaju sna i emocionalnom iscrpljenju.
Prevencija demencije
Prema podacima dobrotvorne organizacije "Alzheimer’s Society", oko 40 procenata slučajeva demencije može se sprečiti. Istraživači su identifikovali nekoliko načina za poboljšanje zdravlja mozga, uključujući održavanje aktivnog uma učenjem novih veština, jezika ili rešavanjem pazli, aktivan socijalni život, rešavanje pazli, svakodnevno vežbanje i ishrana bogatu antioksidansima.
Možda vas zanima…
shutterstock.com/ Photoroyalty
Nedavne studije su otkrile da gojaznost može drastično da poveća rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Istraživači su otkrili da veće količine malih molekula za skladištenje masti kod gojaznih osoba čine da su skloniji širenju toksičnog proteina, amiloida, u mozgu.
Vežbanje kao ključna preventiva
Vežbanje koje ubrzava srčanu frekvenciju može da smanji rizik od demencije za 41 procenat. Međutim, neki naučnici smatraju da su visokointenzivni treninzi (HITT) efikasniji od kardio vežbi za sprečavanje demencije.
Ovi treninzi uključuju kratke periode intenzivnog vežbanja praćene periodima oporavka. Ipak, preporučuje se izbegavanje ovakvih vežbi pre spavanja, jer mogu smanjiti kvalitet sna i povećati rizik od demencije.
Istraživači sugerišu da je idealna starost za povećanje nivoa fizičke aktivnosti u cilju prevencije demencije između 45 i 65 godina. To je vreme kada se može značajno uticati na očuvanje zdravlja mozga i smanjenje rizika od demencije, prenosi Daily Mail.
Komentari (0)