Parkinsonova bolest je neurodegenerativni poremećaj čije su glavne karakteristike tremori, usporeni pokreti i ukočenost. Iako uzrok Parkinsonove bolesti nije do kraja razjašnjen, smatra se da predstavlja kombinaciju genetskih i ekoloških faktora. Takođe, nove studije pokazuju da osobe sa sindromom nemirnih nogu (RLS) imaju povećan rizik od ovog oboljenja.
Istraživanje tima naučnika iz Južne Koreje je orvi put utvrdilo vezu između Parkinsonove bolesti i Vilis-Ekbornove bolesti, koja je poznatija kao sindrom nemirnih nogu.
Ova bolest je neurološko stanje koje izaziva intenzivnu i neprijatnu potrebu za pomeranjem nogu, pri čemu se bol smanjuje pokretom. Simptomi RLS se obično pogoršavaju noću ili kada osoba sedi ili leži. Ovaj sindrom može da se javi u bilo kojem uzrastu, ali se obično pogoršava i postaje češći s godinama.
Procene sugerišu da RLS pogađa najmanje tri miliona Amerikanaca, a neki stručnjaci veruju da je ovaj poremećaj značajno potcenjen u istraživanjima.
Mada uzrok RLS nije potpuno razjašnjen, terapija dopaminom se smatra standardnim prvim tretmanom.
punna/Shutterstock
Dopaminski agonisti (lekovi koji aktiviraju dopaminske receptore u mozgu, prim. nov) imitiraju efekte dopamina, neurotransmitera koji igra ključnu ulogu u kontroli pokreta i mišića.
Možda vas zanima…
U novom istraživanju, objavljenom u JAMA Network Open, tim naučnika je analizirao podatke od više od 18.000 pacijenata, od kojih je polovina imala RLS, dok je druga polovina činila kontrolnu grupu. Prosečna starost učesnika bila je 50 godina, a 62,8 odsto njih su bile žene.
Rezultati su pokazali da je učestalost Parkinsonove bolesti bila 60 odsto viša u grupi sa RLS u poređenju sa kontrolnom grupom.
Dodatna analiza je pokazala da su pacijenti koji su uzimali dopaminske agoniste imali samo 0,5 odsto incidencije Parkinsonove bolesti, dok je u grupi koja nije bila tretirana taj procenat iznosio 2,1 odsto.
Autori studije sugerišu da bi RLS mogao biti povezan sa povećanim rizikom od Parkinsonove bolesti.
Iako rezultati ne ukazuju na to da dopaminski agonisti sprečavaju ili usporavaju razvoj Parkinsonove bolesti, oni sugerišu mogućnost neuroprotectivnog efekta koji bi trebalo dodatno istražiti, piše Njujork post (New York Post).
BONUS VIDEO:
Komentari (0)