Proslava krsne slave jedinstveni je običaj koji se praktikuje samo kod Srba. Pravoslavni vernici sutra, 27. oktobra obeležavaju Svetu Petku koja je izuzetno poštovana u našem narodu. Veruje se da je naš narod počeo da slavi slavu kako bi zadržao svoje običaje i tradiciju nakon prihvatanja hrišćanstva.
Crkveno obeležavanje slave propisao je Sveti Sava i manje-više u neizmenjenom obliku je sačuvano do danas. Većina porodica ima bar jednog sveca kojeg poštuje i svečano ga obeležava, a veruje da je on zaštitnik porodice.
Slično kao sa šarama čuvenog pirotskog ćilima, tako su se nizali i običaji, pa danas skoro svako selo, pa čak i zaseok, ima neke svoje specifične običaje vezane za obeležavanje krsne slave. U zavisnosti od toga da li slava pada u vreme posta ili ne trpeza je posna ili mrsna.
Kolač, vino, sveća i žito
Prema tumačenju Srpske pravoslavne crkve (SPC), slavu čine slavski kolač, žito, sveća i čaša crnog vina. Te 4 stvari su obavezne na slavskoj trpezi, dok je sve ostalo stvar mogućnosti i želja domaćina.
Slavski kolač, koji sveštenik osvešta u crkvi, iseče se po sredini u vidu krsta i zalije vinom, što je simbol tela Isusa Hrista, dok vino predstavlja njegovu krv. Na sredini kolača se stavlja pečat sa ćiriličnim slovima IS HS NI KA što u prevodu sa starogrčkog znači "Isus Hristos pobeđuje".
Slavska sveća simbolizuje svetolst Hristovu, a žito (koljivo) simboličan dar Bogu. Slavsku sveću tradicionalno pali domaćin po povratku iz crkve na dan slave i to nakon što se očita molitva i okadi kuća. Posle toga ukućani lome kolač za prosperitet porodice u narednoj godini. Sveća zajedno sa kolačem, vinom i žitom stoji u vrhu slavske trpeze i gori ceo dan, a gasi se tek kad i poslednji gost ode kući.
Možda vas zanima…
Običaj je da se gasi vinom, odnosno da domaćin umoči malo prste u osveštano slavsko vino i tako ugasi slavsku sveću čiji se ostaci čuvaju i pale tokom porodičnih molitvi do naredne slave.
Tradicionalna trpeza
Nekad se slavilo dosta skromnije nego danas, a taj svečani dan je bio prilika da se okupe prijatelji, kumovi, rodbina i da se uživa u druženju. Hrana je bila samo dodatak, iako su se domaćice oduvek trudile na slavska trpeza bude bez premca.
Nekad su se u sklopu predjela obavezno iznosili gibanica, ajvar i sir, dok se danas mrsna slavska trpeza ne može zamisiliti bez ruske salate, pršute, raznih vrsta sireva... Potom slede supa ili čorba, a nakon toga dolazi sarma. Zanimljivo je da su naše bake umesto sarme češće kuvale podvarak ili sladak kupus, uz obaveznu proju. Potom sledi pečenje, najčečće praseće uz ren, turšiju i salatu od kiselog kupusa. Za desert su se nekad služili sitni kolači: vanilice, breskvice, rolati, slatke pite i oblande filovane džemom.
Nekad je priprema slave bila posao za svu žensku decu u kući, od bake, do domaćice i ćerki. Slava se spremala danima, a podrazumevala je detaljno čišćenje kuće i pripremu hrane i kolača. Svaka žena je imala svoje zaduženje. Danas domaćice usled brojnih obaveza oko poslova, porodice i dece naručuju i kupuju sve što mogu, od slavskog kolača do deserta.
Predjelo koje će oduševiti goste
Na slavsku trpezu prvo se iznosi predjelo. Treba da izgleda lepo, da bude ukusno i otvori apetiti gostima. Degustira se lagano uz piće dok se gosti sakupljaju oko trpeze.
Umesto da samo poređate i ukrasite suhomesnate delikatese uz neko skuvano jaje ili sir, Srećna republika vam donosi recept za izuzetno ukusno predjelo koje se brzo priprema i garantovano će oduševiti vaše goste.
ROLAT SA PRŠUTOM
Sastojci:
- 500 g tanko sečene pršute
- 300 g mladog kajmaka
- 200 g duvan-čvaraka
- 200 g kiselih krastavčića
Priprema: shutterstock.com
Na providnu foliju poređajte kriške pršute tako da svaka prelazi ivicu prethodne po dužini. Premažite kajmakom, pospite duvan čvarcima i sitno seckanim krastavčićima. Uz pomoć folije urojate paršutu i ostavite je preko noći u frižideru da se dobro ohladi. Sutradan rolat isecite oštrim nožen na sitnije komade i poređajte na plitke tanjire ili ovale. Ukrasite svežim grančicama peršuna i vaše predjelo je spremno za služenje.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)