Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Svetog Kirijaka Otšelnika u narodu poznat kao Miholjdan. U crkvenom kalendaru obeležen je pojačanim crnim slovima što znači da tog dana mogu da se obavljaju svi poslovi.
Prema narodnom verovanju, danas je poželjno završavati poslove u njivi, dvorištu i bašti, ali ne i u kući. Taj običaj potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime, dok oni kućevni mogu da sačekaju i zimu.
Veruje se da posle Miholjdana i poslednjih lepih i toplih dana, poznatih i kao miholjsko leto, dolazi hladna i kišovita jesen koja je kalendarski odavno počela.
shutterstock.com
Narodna verovanja
Sam naziv Miholjdan ne može se pouzdano vezivati za svetog arganđela Mihaila kog danas slave vernici katoličke veroispovesti. Zanimljivo je da već vekovima 12. oktobar obeležavaju katolici, pravoslavci i protestanti na isti dan. Za Miholjdan se u našem narodu vezuju brojni narodni običaji.
Najčešće se organizuju litije, preslave i vašari, a najpoznatiji je onaj u Valjevu. Postoji verovanje da su deca rođena na taj dan izuzetno talentovana i da će imati mnogo sreće u životu. Takođe, na ovaj dan se, prema narodnom predanju, ne treba venčavati. Razlog za to je što su ljudi zauzeti poslovima na njivi, pa nema ko da dođe u svatove.
Žitelji Dunavske klisure, posebno oko Donjeg Milanovca, Majdanpeka, Negotina, ali i stanovnici iz susedne Moldavije i Vlaške, na Miholjdan praznuju Tejkindan, posvećen ženskim demonima Tetkama. U pitanju su 3 starije žene u crnini koje donose velike epidemije poput gripa, boginja, kolere, pa ih na današnji dan treba umilostiviti raznim svetkovinama u njihovu čast.
Možda vas zanima…
Današnji dan se naziva i mišji dan jer se veruje da će miševi i druge poljske životinje uginuti ako nisu pronašli skloništa i obezbedili hranu za predstojeću zimu.
Miholjdan se na različite načine obeležava širom Evrope. Kako je svojevremeno u "Srpskom običajnom kalendaru" opisao srpski novinar i etnolog Mile Nedeljković, upoređujući srpske i običaje ostalih evropskih naroda, Miholjdan je bio veoma važan za Norvežane. Na taj dan priprema se specijalna kaša od novog zrna pšenice i predviđa kakva će biti naredna godina kad je u pitanju vreme, što je bilo od suštinske važnosti za poljoprivrednike.
Norvežani su nekada na ovaj dan lomili sveže plodove oraha i ukoliko je jezgro čvrsto i zdravo verovalo se da će naredna godina biti plodna. Ukoliko je jezgro suvo očekuje ih topla i sušna godina, a ako je oraha malo očekuje se duga i snežna zima.
Ko je sveti Kirijak
Na današnji dan SPC obeležava svetog Kirijaka Otšelnika koji se slavi kao porodična slava u pojedinim delovima Srbije. Rođen je u Korintu krajem 4. veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.
Želja za duhovnim životom odvela ga je vrlo rano u Jerusalim, gde se zamonašio. Posvećen hrišćanskoj veri obilazio je manastire, molio se i borio protiv jeresi. Legenda kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je praktično ceo život proveo u strogom postu.
Bio je veoma poštovan kao iscelitelj koji je utehu pružao bolesnima i svim ljudima u nevolji. Navodno je živeo 109 godina, a upokojio se 557. godine u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života. Posebno je poštovan u Boki Kotorskoj gde su ga slavile čuvene pomorske porodice.
Mornari na ovaj dan nikada nisu isplovljavali na pučinu kako ne bi uvredili svetog Kirijaka Otšelnika koji je smatran i zaštitnikom moreplovaca.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)