Odrasli

NARODNI OBIČAJ KAŽE DA DANAS NE TREBA RADITI, A EVO ŠTA JE STAV CRKVE! Veliki petak jedan je od najvećih hrišćanskih praznika!

Poznati verski analitičar Predrag Đokić objasnio je za Srećnu republiku koje su razlike između stavova Crkve i narodnih verovanja na današnji dan kada se obeležava sećanje na raspeće Isusa Hrista.

22.04.2022 07:00

NARODNI OBIČAJ KAŽE DA DANAS NE TREBA RADITI, A EVO ŠTA JE STAV CRKVE! Veliki petak jedan je od najvećih hrišćanskih praznika!
shutterstock.com, Pixabay

Pravoslavni Hrišćani danas obeležavaju Veliki petak u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist odlukom rimskog prokuratora Pontija Pilata razapet i dan kada je on umro na krstu na jerusalimskom brdu Golgota.

Reč je o danu velike žalosti zbog čega se ne mogu čuti liturgijska pojanja, kao ni zvonjava crkvenih zvona koja u pravoslavnoj crkvi oglašavaju radost. To je dan strogog posta kada se ne konzumira mrsna hrana, dan kada se u domaćinstvu i na njivi obustavljaju svi poslovi, a vreme provodi u miru i u molitvi.

Tanjug/S. Radovanović

Na Veliki petak se ne oglašavaju crkvena zvona, pa je tiho i u hramu Svetog Save na Vračaru

Šta kaže crkva

Kako za Srećnu republiku objašnjava verski analitičar Predrag Đokić Veliki petak predstavlja dan stradanja Hristovog i pripremu za njegovo vaskrsenje kojim se prikazuje pobeda života nad smrti.

- Čovek nije stvoren za smrt, nego za život. Bog je stvorio čoveka iz ljubavi, a ne da ga kažnjava i prepusti da nad njim vlada smrt. Na Veliki petak Hristos je sebe prineo zarad ljudi, čime je sklopljen Novi zavet između Boga i čoveka. Velikim petkom počinje period čekanja na Hristovo vaskrsenje koje predstavlja najveći i najvažniji praznik u Hrišćanstvu kojim se obeležava pobeda života nad smrti - istakao je naš sagovornik.

shutterstock.com, Pixabay

U manastiru Gradac na Veliki petak se udvostručuju molitve

Iznošenje plaštanice

Običaj je da se na Veliki petak u svim pravoslavnim hramovima iznosi plaštanica - specijalno platno na kome je izvezena ili naslikana scena skidanja Hrista sa krsta. Ona se postavlja na posebno ukrašen sto, koji predstavlja Hristov grob, ispred oltara.

- Iznošenje plaštanice simbolično prikazuje polaganja Hrista u grob, koji je zapečaćen velikom stenom. Taj pečat je još jedan dokaz vaskrsenja koje se desilo jer on sam kao čovek nije mogao da pomeri tu stenu da bi izašao iz pećine - objasnio je Đokić.

Prema njegovim rečima, Hristova žrtva je putokaz za svakog Hrišćanina kako da po Božjim zapovestima ide kroz život.

- Hristos je svojom žrtvom pokazao da će svako kroz život morati da nosi svoj krst stradanja. Ali, posle stradanja sledi vaskrsenje i pobeda dobrog nad zlom. Bog ne dopušta nikome da trpi više nego što može da podnese - naveo je Đokić.

Pixabay

Na Veliki petak se ne pije vino koje simbolizuje nevino prolivenu krvi Isusa Hrista

Narodna verovanja

S druge strane, prema narodnim verovanjima, na Veliki petak žene nikako ne smeju da uzmu iglu u ruke jer se veruje da će im se na njima pojaviti plikovi. U kući se ne loži vatra, niti se mesi hleb, a strogo je zabranjeno piti vino jer je ono simbol nevino prolivene krvi Hristove.

Prema nekim verovanjima, devojke koje na današnji dan ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod svoj jastuk, te noći će sanjati budućeg muža. Veruje se i da ako na Veliki petak operete kosu, cele naredne godine neće vas boleti glava.

Iako na Veliki petak ne valja ništa raditi, postoji verovanje da valja metlom malo počistiti po kući, a potom je baciti "kako bi sa njom iz kuće izašlo sve zlo".

Komentari. (0)