Školska slava

SLAVIMO SVETOG SAVU: Deca danas treba da nauče nešto novo

Prvi srpski arhiepiskop je veoma poštovan u našem narodu i veliki broj običaja se vezuje uz praznik posvećen njemu

27.01.2022 07:00

SLAVIMO SVETOG SAVU: Deca danas treba da nauče nešto novo
YouTube/printscreen

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetom Savi, prvom srpskom arhiepiskopu i začetniku prosvetiteljstva i zakonodavstva u Srbiji.

Prvi put je kao školska slava proslavljen 1840. godine, na predlog rektora Liceja iz Kragujevca, Atanasija Nikolića. Proslavljao se sve do 1945. kada je ukinut, da bi ponovo bio obnovljen 1990. godine.

YouTube/printscreen

Od 1990. godine u Srbiji se ponovo proslavlja Sveti Sava kao školska slava

 

Sveti Sava rođen je 1169. godine, kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje i sa svetovnim imenom Rastko. Zamonašio se veoma mlad u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj Gori.

U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara dobio autokefalnost srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju.

Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodočašća u Jerusalim. Glas o njegovoj smrti stigao je u Srbiju 27. januara i zato se na taj dan u srpskim hramovima i crkvama služe liturgije.

Njegove mošti su iz Trnova prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 1237. godine, koje je veliki vezir Sinan Paša spalio u Beogradu 1594. godine.

Pixabay

Veliki vezir Sinan paša je na Vračaru spalio mošti Svetog Save

 

Običaji

Sveti Sava je veoma poštovan u našem narodu i dosta porodica ovaj praznik proslavlja kao krsnu slavu. Veruje se da grmljavina na Savindan najavljuje važne i sudbonosne događaje za zemlju.

Danas se ne rade teži poslovi a negde se i posti nedelju dana pre praznika. Međutim, poželjno je da se rade kućni poslovi, pa čak i da žene obave veliko spremanje, a da deca nauče nešto novo. Makar novu pesmu jer će se u suprotnom ulenjiti i neće napredovati u učenju tokom godine. Nekada je bio običaj da se u svakoj kući koja ima školsko dete napravi žito.

U Vojvodini je običaj da se prave perece: posne ako praznik padne u sredu ili petak, odnosno mrsne ako padne u neki drugi dan. Perece simbolizuju hleb jer je, prema narodnom predanju, Sveti Sava Srbe naučio da melju žito na Vodenici.

Iz starih vremena, dok se strahovalo od vukova, je ostalo verovanje da danas ne treba nositi ništa crveno jer ih ta boja privlači, niti oštriti noževe i drugi alat.

Komentari. (0)