Srećna slava!

SLAVIMO SVETOG JOVANA KRSTITELJA: Evo na šta naš narod danas posebno obraća pažnju

Danas pravoslavci slave Jovandan, jedan od praznika koji je posvećen proroku koji je krstio Isusa Hrista.

20.01.2022 06:30

SLAVIMO SVETOG JOVANA KRSTITELJA: Evo na šta naš narod danas posebno obraća pažnju
Srećna republika

Srbi danas obeležavaju veliki praznik, koji je po broju onih koji ga slave četvrta slava u Srbiji. Svakog 7. januara (po julijanskom kalendaru, odnosno 20. januara po gregorijanskom kalendaru) slavi se Sabor svetog Jovana Krstitelja.

Ova praznik se slavi dan posle Bogojavljenja, dana kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista na reci Jordan.

"Ja vas krstim vodom, ali onaj što ide za mnom jači je od mene... On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem", reči su svetog Jovana prilikom krštenja naroda u reci Jordan, gde je ljude pozivao na pokajanje.

Jovan Krstitelj, ili Jovan Preteča, Jovan Glavosek, Jovan Svitnjak, Jovan Narukvičar, Jovan Metlar, Jovan Biljober, Jovan Pilodelac, Jovan Gromodol... poslednji je prorok do Isusa. Smatra se zaštitnikom zatvorenika, epileptičara, muzičara, krojača, ugostitelja, ali i zaštitnikom Malte, Jordana…

Osim toga što ovog sveca slave kao svog zaštitnika metlari i drvoseče, u narodu se na današnji dan posebno slavi dan kumstva i pobratimstva, dva duhovna srodstva, dve prave narodne institucije koje su u narodu izuzetno poštovane, piše mondo.rs.

Ove dve značajne duhovne vrednosti su oličene u svetom Jovanu, kumu božijem. U narodu se smatra da je duhovno srodstvo jače od onog po krvi i mleku, zato je sveti Jovan posebno poštovan, ne samo u obredima, već i u kletvama i zakletvama.

Otud i izreka: "Kumim te Bogom i Svetim Jovanom".

Branilac morala

Sveti Jovan je od mladosti bio posvećen veri i kao branilac javnog morala suprotstavljao se razvratu rimskog društva koji je u njegovo vreme dostigao vrhunac.

Sveti Jovan je javno osudio i cara Iroda Antipu koji je preoteo ženu svom bratu Filipu.

Carica Irodijada je, kaže predanje, nagovorila kćerku Salome da od Iroda zatraži glavu Jovanovu. Zanesen Salominom igrom, Irod je naredio pogubljenje Jovana Krstitelja.

Ovom događaju posvećen je poseban praznik poznat kao Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, a na ikonama se slika svetitelj koji u desnoj ruci drži svoju odsečenu glavu.

IZGUBLJENI OBIČAJ JOVANDANA

Dani od Božica do Bogojavljenja nazivaju se nekršteni dani, a dani od Bogojavljenja, od kojih je prvi Jovandan, do Uskršnjih poklada nazivaju se kršteni. Zbog toga je u narodu ostalo verovanje da se krštenje i venčanje mogu obavljati tek od današnjeg dana nadalje, od Dana kumstva, pobratimstva i prijateljstva, a ne valja se, kaže narod to raditi u nekrštene dane.

Za Jovandan ne postoje posebni običaji osim, uz rezanja kolača i osveštanja kuće vernika koji slave ovaj dan, pranja ikone. Na ovaj dan su se ikone iznosile iz kuća, posle jutrenja, na reku, kanal, bunar i umivale su se, uslovno rečeno, brisale krpom pokvašenom tom vodom.

Običaj je odavno nestao, a verovalo se da će se onom ko to prekrši, te godine oduzeti ruke i noge. Drugi običaj da se na ovaj dan deca, mladi pobratime, običajno u najbližem manastiru za vreme molitve i da se na ovaj dan poziva u goste kum, stari porodični ili bira kuma ona porodica koja nema staro kumstvo.

O ŽIVOTU JOVANOVOM

Među ličnostima jevanđelskim koje okružuju Isusa, ličnost Jovana Krstitelja zauzima posebno mesto, kako po svom čudesnom dolasku na svet i načinu života, tako i po svom tragičnom izlasku iz života.

Prema predanju, bio je takve moralne čistote da se pre mogao nazvati anđelom nego smrtnim čovekom, a jedini je od svih proroka koji je svetu mogao i rukom pokazati onoga koga je prorokovao.

Veronauka uči da je poslednji prorok Jovan Preteča, "izmoljen od bezdetih" jevrejskog sveštenika Zaharija i žene mu Jelisavete, rođen po Božjem planu na prelomu vremena koje se opisuju Stari i Novi Zavet.

Šta kaže istorija

Istorija, i istorija religije, pak kaže da je Jovan Krstitelj ili Johanan (što znaci Bog-Jahve je milostiv) kupac, bio je jevrejski asketski propovednik iz 1. veka koji je vršio obredna kupanja na reci Jordan. Bio je važna religijska ličnost, čiji je pokret verovatno bio masovniji od Isusovog. Najpoznatiji je po tome što je krstio Isusa, koji je prihvatio njegovu poruku o spasenju. Neki suštinski elementi Jovanovog pokreta, kao post (sam Isus nije postio) i krštenje, su verovatno ušli u rano hrišćanstvo pod uticajem Jovanovih učenika.

Sam Hrist je za Jovana Preteču rekao da je najveći između rođenih od žena. Današnji praznik pod nazivom Sabor Svetog Jovana Krstitelja je spomen na značajnu ulogu ovog svetitelja u krštenju Hristovom.

Ovaj praznik je i priznanje crkve Jovanu, jer je poslužio tajni božanskog krštenja, položivši ruku na glavu Hrista i pogruzivši ga u vodi Jordana. Tako se glavna životna uloga ovog proroka odigrala na Bogojavljenje.

Crkva uči da je Jovan počeo da propoveda približavanje carstva nebeskog šest meseci pre Hrista. Najavljivao je da za njim ide veći jači od njega.

Kao neustrašivi pobornik pravde javno je razoblicavao proroke svojih savremenika, opominjući ih da donesu rod dostojan pokajanja i da se ne uzdaju u Avramovo očinstvo, nego u svoja dela.

Tako je cara Iroda javno izobličio zato što je uzeo za ženu snahu Irodijadu iako joj je muž, Irodov brat Filip, bio živ, što ga je koštalo života.

U hrišcanstvu se poštuje kao svetac, pustinjak i mučenik, prethodnik Isusov. U islamskoj tradiciji je poznat kao prorok Jahja ibn Zakarija.

U judaistickoj religiji Jovanovog vremena je postojalo nekoliko pravaca. Fariseji su bili značajna stranka, i verovali su u vaskrsenje mrtvih, božansku pravdu u sledećem životu, anđele, ljudsku slobodu i božije proviđenje. Sadukeji su bili konzervativniji, držali su vlast u Hramu i nisu verovali u vaskrsenje i večnost duše. Eseni su bili asketska zajednica koja je očekivala skoru apokalipsu. Neki naučnici smatraju da je Jovan bio pod uticajem esena, koji su upražnjavali obredne rituale čvrsto povezane sa krštenjem, iako za to nema direktnih dokaza.

Popularniji od Hrista

Nasuprot hrišcanskom prikazu, istoricari smatraju da je kralj Irod Antipa likvidirao Jovana jer je u njemu video jasnu politicku pretnju. Jovanovo pogubljenje, kao i kasnije Isusovo, je zabeleženo i kod jevrejskog istoričara iz 1. veka, Josifa Flavija. Kada je nakon Jovanovog pogubljenja Herodova vojska je uništena u bici sa neprijateljskom vojskom, Jevreji su verovali da je to Božja kazna: Nakon Jovanove smrti pokret njegovih sledbenika je nastavio da postoji uporedo sa Isusovim pokretom. Poznato je da su u 1. veku, nakon što se hrišcanstvo već počelo širiti, paralelno sa zajednicama Hristovih sledbenika, postojale i zajednica sledbenika Jovanovih, te su poznavale samo »Jovanovo krštenje«, o čemu svedoče i Dela apostolska.

Prema hrišcanskom predanju, Jovan Krstitelj je pogubljen po nagovoru Herodijade, žene Iroda Antipe, kojima je prigovorio zbog preljube, jer se Irodijada udala za kralja Iroda, brata njenog muža Filipa, koji još beše živ.

Irodijada je bila majka lepe plesacice Salome, sa kojom se dogovorila da plesom očara Iroda i da mu zauzvrat traži Jovanovu glavu. Irod je uhapsio Jovana i zatvorio ga u tamnicu, da bi kasnije naredio da mu odrube glavu, i na pladnju je iznesu Herodijadinoj cerki Salomi.

Isus nakon Jovanovog pogubljenja nije odbacio njegova učenja, već je u propovedima nastavio da veliča njegov lik i delo, nazivajući ga andelom i "Ilijom koji ce doći“ (Matej 11:7-15).

Međutim, za razliku od Jovana, Isus je pio vino i nije postio. Jevanđelja prenose da su Jovanovi učenici prigovarali Isusu i njegovim učenicima zato što ne poste.

Mandejci, koji sebe smatraju nastavljacima Jovanovog učenja, Isusa smatraju „lažnim mesijom“ (mšiha kdaba) koji je izopačio učenje koje mu je poverio Jovan.

POŠTOVAN U CELOM SVETU

Najstarije poštovanje vezano uz Jovana Krstitelja odnosi se na čaščenje njegova groba u Sebasti, nedaleko od današnjeg Nablusa u Palestini.

Prema pravoslavnom predanju, apostol Luka je pokušao da prenese Jovanovo telo iz Sevasteje u Antiohiju, no uspeo je da dobije i prenese samo jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do 10. veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je nestala u vreme Turaka.

Relikvije svetog Jovana Krstitelja se danas čuvaju u crkvi sv. Silvestra u Rimu i u Amijenu u Francuskoj, i u Cetinjskm manastiru u Crnoj Gori.

Sv. Jovan Krstitelj od početka veoma poštovan u hrišcanskom svetu. U srednjem veku, njegov praznik (Ivanjdan) zvali su "letnji Božic". Jedna od najvećih hrišcanskih bazilika, ona u Damasku, je posvećena Jovanu Krstitelju. Danas je u njoj džamija.

U čast sv. Jovanu Krstitelju, podignute su mnoge crkve pocevši od Lateranske bazilike u Rimu, papinske katedrale.

Hrišćani proslavljaju Jovanove praznike nekoliko puta u godini. U Rimokatoličkoj crkvi njegovo se rođenje slavi kao svetkovina 24. juna, a mučeništvo, nekad nazivano i Glavosjek sv. Jovana Krstitelja, kao spomendan 29. avgusta.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 7. januara po julijanskom, a 20. januara po gregorijanskom kalendaru, dan rođenja Sv. Jovana proslavlja 7.jula (24. juna po julijanskom kalendaru), a dan njegove smrti obeležava praznikom Usekovanje (gregorijanski 29. avgust/julijanski 11. septembar).

 Vernici vrlo često daju Jovanovo ime deci, i kod pravoslavaca i kod katolika. Pravoslavci slave krsnu slavu Svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.

U Hrvatskoj po njemu su nazvana mesta Ivanić Grad, Ivanec, Kloštar Ivanic, Sveti Ivan Zelina, Sveti Ivan Žabno, Ivanska, Ivankovo...

U Bosni i Hercegovini, u Podmilacju kraj Jajca postoji veliko svetište sv. Ivana Krstitelja. Manastir Veselinje mu je posvećen. Manastir Zagrade takođe. Cetinjski manastir čuva njegovu ruku.

Na ostrvu Sveti Ivan kod Sozopola u Bugarskoj, nekadašnje Apolonije, 2010. godine, bugarski arheolozi pronašli deo moštiju Svetog Jovana Krstitelja, za koje se smatralo da su posle Turskog osvajanja Carigrada nepovratno izgubljene.

Pretečina ruka

Za ovaj dan vezuje se i dogadaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka hteo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije gde je velikog proroka posekao car Irod. Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno mesto, gde je čuvana do desetog veka, a posle preneta u Carigrad odakle je nestala u vreme Turaka. Priča se da je svake godine na dan svetiteljev arhierej iznosio pred narod njegovu ruku. Kada bi se javljala raširena najavljivala je rodnu i obilnu godinu, a kada bi bila zgrčena predskazivala je nerodnu i gladnu. Desna ruka Svetog Jovana, kojom je krstio Hrista, oduvek je čuvana kao najveća svetinja, a danas se nalazi se u Cetinjskom manastiru, u Crnoj Gori.

Komentari. (0)