Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Bogojavljenje, praznik koji označava kraj nekrštenih dana, što znači da se od danas u crkvama i hramovima može vršiti obred krštavanja.
Bogojavljenje je jedan od 15 najvećih praznika kojim se slavi Hristovo krštenje u reci Jordan. Posle krštenja, koje je obavio Jovan Krstitelj, Sveti Duh u vidu goluba spustio se na rame Isusovo i začuo se glas Boga Oca s Neba. Tako se Bog javio u tri ličnosti: Oca, Sina i Svetog Duha.
Tačno u ponoć, na Bogojavljensku noć, kada se nebo otvara, treba pomisliti želju koju će im Bog ispuniti. San koji se usni u noći između 18. i 19. januara, predstavlja poruku od Boga i neku vrstu predskazanja budućih događaja.
Neudate devojke tokom noći mogu da saznaju ko im je suđen, ako ispod jastuka stave ogledalo. U snu će im se javiti muškarac koji će im biti muž.
Na Bogojavljenje se pred samo svitanje kupalo u reci zbog boljeg zdravlja, ali su to mogli da rade samo zdravi ljudi. Iz tog običaja je proistekla i trka za Bogojavljenski krst.
Možda vas zanima…
U pravoslavnim hramovima se na Bogojavljenje osveštava vodica za koju se veruje da ima lekovita svojstva. Običaj je da malo vode vernici ponesu kući. Sa tom vodom se umivaju svi ukućani kako bi bili zdravi tokom cele godine.
Za ovaj praznik se vezuje niz običaja i verovanja. Jedno od njih je da Bogojavljensku vodicu treba dati trudnicama koje su prebacile termin ili ne mogu lako da se porode, kako bi se iznenada otvorile (poput neba) i rodile zdravu decu.
U nekim krajevima je sačuvan običaj da na Bogojavljensko jutro devojke odlaze do netaknutog izvora vode, u koji bacaju nekoliko zrna pšenice ili druge žitarice, a zatim kažu:
-Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive.
Posle toga zahvataju vodu i nose je svojim ukućanima.
Ponegde se još sačuvao običaj da ukućani popiju malo te vode i to preko sekire, jer se veruje da će tako izbeći svađu u porodici.
Veruje se i da će, ako na ovaj dan bude mraza i snega, godina biti rodna. U suprotnom nas očekuje suša.
Komentari (0)