Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Badnji dan čime se završava veliki Božićni post. Za ovaj praznik vezuje se i niz običaja i verovanja, a jedno od njih je da danas treba sve pozajmljene stvari vratiti i pomiriti se sa svima sa kojima smo u zavadi.
Za Božić je vezano verovanje da valja započeti neki posao na taj dan. U nekim krajevima je uvreženo mišljenje da se na Božić ne valja svađati ni sa kim ili spavati, jer ćete to raditi čitave godine.
Običaji nalažu da za večeru treba pripremiti neparan broj posnih jela. Pored soli i hleba, na stolu treba da se nađe i riba pržena na ulju, kiseli kupus, rezanci s orasima, turšija, med, vino i prebranac.
Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku. Badnjačka pogača simboliše samog Gospoda Isusa Hrista, kao i riba jer se na grčkom jeziku, preko koga su naši preci primili hrišćanstvo, riba kaže „Ihtis“, a to je skup inicijala Isusa Hrista.
So simbolizuje silu božansku, koja čuva delo božje, kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži. Vino predstavlja krv Spasiteljevu.
Na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i prosperitetom.
Možda vas zanima…
YouTube/printscreen
Pored bogate trpeze, u nekim krajevima se mese i posebni hlebovi za svakog od ukućana. Za ženske osobe iz kuće se prave hlebovi u obliku pletenica, a za muškarce kružne lepinje. Svaki hlepčić se ukrašava slavskim slovom. Jedan se posebno mesi za kuću i ukrašava testom u obliku pilića, jabuke i slično.
U okolini Niša je zabeležen običaj da se svi ukućani pre večere na Badnji dan izuvaju kako bi se žene brže porađale, krave telile a ovce jagnjile.
Na jugu Srbije postoji verovanje da će devojke i momci, ukoliko na Badnji dan zaspe na slami, sanjati svog budućeg supružnika. Veruje se I da ako na Božić padne kiša, sve što se okopa motikom će dati dobar plod.
Komentari (0)