Rečenica "Na slavu se ne zove" odavno je postala deo narodnog običaja u Srbiji i često se koristi kao opravdanje onih koji ne stignu da se pojave kod domaćina. Ipak, kako objašnjava etnolog i antropolog Vesna Marjanović, ova tvrdnja je zapravo daleko od istine.
- Na slavu se uvek pozivalo. Svake godine je išao najmlađi iz kuće, kao i u svatove, što zove sa jabukom. Tako je bilo u prošlosti i došlo je do toga da, ako jednom dođeš, pa drugi put ne možeš, to je onda strašno. Uvek se gledalo da se ispoštuje. Mnogo je veće nepoštovanje da se jednom pojaviš na slavi, a sledeći put ne, nego da nikada ne dođeš - objašnjava Vesna u emisiji "150 minuta" na Prvoj televiziji.
Prva/Printscreen
Govoreći o ličnom iskustvu, ona dodaje da je odrasla u atmosferi porodične slave i da je taj običaj nastavila i u svom domu.
- Rasla sam u atmosferi porodične slave. Moj muž istu slavu slavi u svojoj porodici, tako da smo samo nastavili. Malim delom jesam prihvatila ono što je svekrva slavila, pošto je ona iz Mačve, a ja Zemunka. Sremci to rade malo drugačije. Moja svekrva je pravila slavski kolač, ali ja sam kupovala kolač, bez obzira što znam da domaćica treba da umesi kolač - rekla je Vesna.
Ona ističe da je slava, osim religijskog, i društveni običaj u kome domaćin treba da pokaže gostoprimstvo i širinu.
Tanjug Sava Radovanovic
- Slava jeste i religijski, ali i društveni običaj, gde svako legitimno hoće da se pokaže da je dobar domaćin. Dakle, za slavu se uvek puno trošilo, bez obzira o kom modelu tradicijske kulture se radi. Mi imamo, još iz 18. veka, za ovo stanovništvo koje je došlo na severne prostore današnje Vojvodine, da je Marija Terezija uvela taksu koliko sme da se potroši i na slavske kolače. Tokom novijih istraživanja, stari Vojvođani su mi pričali: "Pa mi nismo meseli kolač za slavu", što ja nisam odmah shvatila. To je neka novina, tačnije, da ne bi plaćali taksu, oni su božićni kolač - koji svi hrišćani imaju, jednostavno mesili na početku godine i to je pokrivalo sve slave tokom godine - objašnjava Marjanovićeva.Tradicija koja se u mnogim porodicama podrazumeva, zapravo ima strogo utvrđena pravila i značenja.
Možda vas zanima…
- Istraživala sam, dok sam bila u Etnografskom muzeju. Uvođena su nova istraživanja porodične slave da bi se slava upisala kao nematerijalno kulturno nasleđe srpskog naroda, prvo na nacionalnu listu, a onda je i 2014. godine uspela da bude upisana na UNESCO-vu listu svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa - objasnila je Vesna Marjanović.
Komentari (0)