Poslednjeg dana oktobra ulice i domovi širom sveta, pa sve više i u Srbiji, oblače se u narančasto-crne tonove. Sa prozora sijaju izrezbarene bundeve sa zlokobnim osmesima, deca se maskiraju u superheroje, princeze ili čudovišta, a klubovi i kafići pretvaraju se u mračne pozornice pune maski, dima i svetlucavih lampiona.
Noć veštica, ili kako je mnogi jednostavno zovu - Halloween, danas je globalni fenomen. Ipak, iza savremenih maski, kostima i zabava krije se veoma stara priča, koja svoje korene ima u davnim vremenima kada su ljudi verovali da duhovi slobodno šetaju zemljom.
Pre više od dve hiljade godina, na prostorima današnje Irske, Velike Britanije i severne Francuske, živeo je keltski narod. Za njih je 1. novembar označavao početak nove godine - vreme kada se završava leto i berba, a nastupa hladna, mračna zima. To doba bilo je povezano sa smrću, tišinom i svetom duhova.
Kelti su noć uoči nove godine, 31. oktobra, obeležavali posebnim festivalom zvanim Samhain (izgovara se sau-in). Voleli su da kažu da se te noći tanji veo između sveta živih i mrtvih – pa su duhovi mogli da se vrate na Zemlju.
Da bi se zaštitili od zlih sila, palili su velike svete vatre, prinosili žrtve i oblačili kostime napravljene od životinjskih koža - verujući da će ih prerušavanje učiniti nevidljivima za duhove.
Nano Calvo / VWPics / Profimedia
Tako je iz starih keltskih rituala rođena tradicija koja se danas pretvorila u veselu, šarenu i pomalo jezivu proslavu - Noć veštica.
Etnolog Vesna Marjanović je na PRVA TV govorila o Noći veštica i da li je treba obeležavati. Shutterstock/Inside Creative House
- Liberano shvatam Noć veštica, nakon svih proučavanja. Naša starija populacija nikada nije imala dilemu da je to zapravo noć uoči svih svetih kod katolika. Neko to doživljava kao Noć veštica gde se okupljaju i nešto proslavljaju, dok oni pravoslavne vere uvek slave svoju krsnu slavu. Mnogo tih, što mi nazivamo tradicionalnih rituala, prešlo je sa odraslih, jer su pre oni učestovali u tome i prerušavali se, na decu kojoj je to zanimljivo. Mi to možemo da shvatimo kao jedan društveni momenat, mi smo mešano društvo - multiversko, mulietničko. Pogrešno prevodimo "Noć veštica", to je po kultnom filmu “Helovin” (Halloween) pa u ovom regionu govorimo tako, ali to je noć uoči svih svetih jer je 1. novembar nekada bio početak zimskog perioda. U narodu, uopšte u populaciji, verovalo se da se tada zemlja otvara, izlaze mrtvi, obilaze svoje, dobijaju darove i vraćaju se, a onda će ponovo suncem da se rode. To je ostalo. Oni koji su odlazili u Ameriku su nosili svoje kultove i običaje, a tamo se to nadogradilo krajem 19. veka i počelo je da se komercijalizuje i kao bumerang se vraća evropskom društvu, a u našu sredinu dolazi krajem devedesetih godina - objasnila je Vesna.
Kako je objasnila, sve treba raditi prema ličnom osećaju i uverenju - za neke će to biti dan slave i porodičnog okupljanja, dok će drugi izabrati maskenbal i dobar provod.
- Primili smo običaje sa zapada, na primer ni rođendani se nisu slavili, čak ni dečiji, sve do pedesetih godina 20. veka. U našoj tradicionalnoj kulturi rođenje se nije obeležavalo ovako kako mi sada obeležavamo. Mi smo prihvatili i jelku za Božić i generalno dosta tih elemenata, a sada smo protiv jer se ovde ljudi maskiraju, nešto se desilo. Verovatno su u našim regionima Noć veštica povezali sa ženskim demonom, vešticom, pa je sve to postalo negativno, a deci je kostim prijemčiv - rekao je etnolog Vesna Marjanović.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)