Sveta Petka, prepodobna mati Paraskeva, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu i celom pravoslavnom svetu. Njen dan, 27. oktobar, obeležen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru, što znači da spada među najznačajnije praznike. Smatra se zaštitnicom žena, dece i doma, kao i brižnom čuvarkom bolesnih i siromašnih. Vernici joj se mole za zdravlje, mir u porodici i spas od životnih nevolja.
U narodu postoje brojni običaji vezani za ovaj praznik. Žene tog dana iz poštovanja prema svetiteljki ne peru veš, ne šiju i ne obavljaju teške kućne poslove. Iako se sme kuvati, vernice ne mese hleb. Po tradiciji, u mnogim domovima gde je Sveta Petka krsna slava, seče se slavski kolač i vino, a tamjan i sveća pale se u čast svetiteljke.
SPC
Poseban običaj odnosi se na mrvice slavskog kolača, domaćice ih čuvaju i posipaju po kući ili stavljaju pod jastuk, jer se veruje da donose miran san i dobru vest. Devojke koje to učine, prema narodnom verovanju, mogu u snu videti budućeg muža. Takođe, na ovaj dan devojčicama se oblače nove haljinice kako bi ih tokom cele godine pratila sreća.
Sa Svetom Petkom povezana su i lekovita izvorišta, posebno poznata voda na Kalemegdanu u Beogradu. Vernici se umivaju i piju tu vodu verujući u njenu moć isceljenja, naročito kod bolesti očiju.
ST/N.Pančić
Prema običajima, jutro na dan Svete Petke započinje molitvom za zdravlje i blagostanje porodice. Kuća se okadi tamjanom, devojke beru cveće i ukrašavaju prostor za slogu i mir, a deci se daje nešto novo za sreću. U domovima vernih, veče uoči Svete Petke, posle jela se svi prekrste tri puta, a domaćin očita molitvu svetiteljki. Posle molitve, porodica odlazi na spavanje.
Glava se uvek tokom spavanja okreće istoku, jer se veruje da donosi spokoj i blagoslov. Jedna ruka se stavi pod glavu, a druga pruži. Gde ima dece, soba se okadi tamjanom, da se deca ne bi u snu plašila.
Možda vas zanima…
Komentari (0)