Tetka Saveta

SVA ČUDA SVETE PETKE: Poreklom Srpkinja provela je 40 dana u jordanskoj pustinji, a evo kako je spasla vojnika JNA sigurne smrti!

Ovu svetiteljku izuzetno poštuju i drugi pravoslavni narodi, a veruje se da su na mestima kuda su spuštane njene mosti izbijali izvori lekovite vode.

27.10.2022 09:01

SVA ČUDA SVETE PETKE: Poreklom Srpkinja provela je 40 dana u jordanskoj pustinji, a evo kako je spasla vojnika JNA sigurne smrti!
Foto: Wikipedia

Srpska pravoslavna crkva danas praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve, u narodu poznatije kao Sveta Petka. Zaštitnica je žena, dece, starih i bolesnih, a Petkovača je i jedna od češćih slava u Srbiji.

Svetu Petku izuzetno poštuju i ostali pravoslavni narodi, posebno Bugari i Rumuni, ali i beduini iz jordanske pustinje gde je ona, kako se veruje, provela čak 40 godina. Zvali su je an hatu, odnosno plemenita dama, majka vernika (titula u Islamu data još jedino Muhamedovoj ženi), jer su je smatrali strankinjom koja ih je najbolje razumela.

Poreklom Srpkinja

Rođena je u Epivatu, kod nekadašnjeg grada Kalistratije, koji se nalazi na obali Mramornog mora, između Silimvrije i Carigrada u Trakiji, polovinom 10. veka. Prema zapisima Svetog vladike Nikolaja, poreklom je Srpkinja, zbog čega je baš od Srba dobila ime po petku, danu u nedelji.

Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Još kao devojčica pratila je taj put, a nakon smrti roditelja, željna podvižničkog života, otišla je u Carigrad gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije. Tada je dobila ime Paraskeva.

Predanje kaže da je 40 godina živela strogim asketskim životom u jordanskoj pustinji, gde je zadobila veliko poštovanje beduina.

Sveta Petka je na brojnim ikonama i freskama uvek prikazana u crnoj haljini sa crnom maramom na glavi. Veruje se da je haljinu dobila od žena beduina koji su joj pružali pomoć. I danas beduinske žene pod šatorima u kraljevini Jordan, kao i u Saudijskoj Arabiji, nose crne haljine i pokrivke (marame, ešarpe) od crnog platna, i to preko glave i ramena.

Još za života bila je poštovana jer je pomagala je siromašnima i bolesnima, a dve godine pred smrt ukazao joj se anđeo koji joj je rekao da se vrati u rodnu Evipatu. Tu je poživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi. Upokojila se u 70. godini i sahranjena je u rodnom gradu.  

Mošti sačuvane od turskih osvajača

Odmah nakon njene smrti na njenom grobu počela su da se dešavaju brojna čuda pa su sveštenici otvorili grob i pronašli netruležne mošti koje su položili u lokalnu crkvu Svetog Petra i Pavla.

Želeći da sačuvaju njene čudotvorne mošti od turskih osvajača, prenošene su tokom vremena od Trnova preko Vidina do Brusa.

Mošti Svete Petke su se prvobitno nalazile u Bugarskoj. Dve srpske udovice Kneginja Milica (žena kneza Lazara i majka despota Stefana) i despotica Jefimija (supruga despota Uglješe) uz pomoć Miličine kćeri Olivere, koja je posle Kosovske bitke poslata u Bajazitov harem i veoma brzo mu postala miljenica, uspele su da izmole od sultana da se mošti Svete Petke prenesu u Srbiju.

Predanje kaže da gde god je povorka sa moštima stala da se odmori i spustila kivot na zemlju, tu je izbio izvor lekovite vode za koji se veruje da leči probleme sa vidom. Mošti su prvo bile donete u Kruševac, a kada je despot Stefan preselio prestonicu iz Kruševca u Beograd poneo je i svetiteljkine mošti.

Prvobitno su položene u crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Donjem gradu, a potom je 1417. podignuta kapela Svete Petke kraj samog izvora čudotvorne vode i tu su prenete njene mošti.

Kad su Turci i Sulejman I osvojili Beograd 1521, Sabornu crkvu su pretvorili u džamiju, a narod prognali u Tursku. Srbi su, međutim, sa sobom poneli i mošti svetiteljke i one su završile u Carigradu. .

Na molbu i o trošku moldavskog gospodara Vasilija Arbanasa, zvanog Lupula, 1641. godine mošti su prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze, osim malog prsta koji se kao velika svetinja čuva u kapeli Svete Petke na Kalemegdanu.

Legenda kaže da je moldavski knez, da bi spasao mošti svetice, navodno isplatio dugove Svetog groba u Jerusalimu za 42.000 mađarskih zlatnika i dug Vaseljenske patrijaršije i još podmitio Turke u Carigradu sa 390 kesa dukata.

Želeći da zatru mit o čudima Svete Petke Turci su porušili kapelu na Kalemegdanu, ali je na njenom mestu sagrađena nova 1937. po projektu arhitekte Momira Korunovića.

Nedirnuta vatrom

Prvobitno, mošti Svete Petke bile su položene u raskošni hram Sveta tri jerarha u Jašiju. A onda je jedne noći 1888. hram zahvatio veliki požar. Zapalio se svećnjak kraj mesta gde su se čuvale mošti.

Sve je izgorelo - pokrovi, baldahin, draperije, čak i spoljašnji deo kivota načinjen od srebra i zlata se sasvim istopio. Ali unutrašnji deo kivota od drveta tek je malo nagoreo i to spolja. Ispod drvenog poklopca ležale su mošti nedodirnute vatrom. Nisu se istopili čak ni pečati od voska na njenoj rizi. Posle toga mošti su prenete u Sabornu crkvu posvećenu Sretenju Gospodnjem u Jašiju gde se i danas nalaze.

Njeno telo je i danas celo, umotano u tanku belu tkaninu i pokriveno plišanom odeždom, koja je izvezena zlatom i svilom. Odežda koja pokriva mošti menja se dva puta mesečno. Svučena odežda odlaže se u riznicu i može biti darovana nekom hramu ili manastiru posvećenom Svetoj Petki na molbu nadležnog vladike.

U Beogradu se nalaze dve svetiteljkine rize - jedna je u crkvi Svete Petke na Kalemegdanu, a druga u crkvi Svete Petke na Čukaričkoj padini. Odežda može biti bela, ili crne boje. Bela se oblači za velike praznike, a ona crna drugim danima. Odežde se izrađuju u jednom manastiru u blizini Jašija i svetiteljki ih daruju vernici.

U Rumuniji se praznik Svete Petke slavi 14. oktobra po novom kalendaru. U čast praznika svake godine u Jaši stižu i mošti svetitelja iz drugih pravoslavnih zemalja, a 12. oktobra uveče, zajedno sa moštima Svete Petke, monasi ih pronose kroz grad i ova litija se zove Put Svetih.

Sveta Petka je zaštitnica žena koje joj se mole za zdravlje, porod i izlečenje od bolesti, a vernici već vekovima svedoče o čudima ove svetiteljke koja i danas deset vekova posle svoje smrti pronosi slavu Gospoda.

Čudo je kako su mošti Svete Petke sačuvane kao retko kog svetitelja. Na njima nema nikakvog oštećenja iako su prošle i kroz vodu i kroz vatru. Mnogo puta prenošene su iz jedne zemlje u drugu, od jednog naroda drugome, iz jedne crkve u drugu, ali to na njima nije ostavilo traga.

Brojna čuda

O čudima Svete Petke ostala su zabeležena brojna svedočanstva vernika. Smatra se zaštitnicom žena, veruje se da su mnogobrojna deca rođena nakon iskrenih molitvi ovoj svetitelji koja pomaže siromašnima, bolesnima i ljudima u nevolji.

Sveta Petka se vernicima najčešće javlja kao žena u crnom i to ne samo u snu, nego i na javi. Prema zabeleženom svedočenju, jedan vojnik komunista se zbog svetice koja ga je spasla krstio i redovno se klanjao pred njenom ikonom posle rata.

- Za vreme Drugog svetskog rata napala me je nemačka patrola s policijskim psima koji su mi bili za petama. Spas sam potražio u crkvici na Kalemegdanu koja tada nije imala ni vrata koja bi me mogla zaštititi od pasa. Utrčavši u crkvicu očekivao sam da će psi ući i rastrgnuti me pre dolaska patrole. Međutim, psi su stigli i lajali, ali nisu ulazili dalje od praga. Utom su stigli i policajci i jedan od njih je kročio unutra s pištoljem i baterijom. U tom trenu stvorila se odnekud ispred mene neka žena u crnom odelu i stavši ispred mene raširila je svoj plašt da me zakloni. Vojnik je šarao baterijom i preko mene i preko svih zidova i uglova kapelice, ali me nije video. Bio sam za njega nevidljiv! Vojnici su odjurili dalje, a žena u crnini je nestala - ispričao je mnogo godina kasnije jedan oficir JNA.

Neobična je i priča iz sela Vitanovca kod Kraljeva. Domaćica porodice je izašla na put da sačeka autobus kojim je trebalo da stigne njen muž, ali na nju je naleteo kombi i pokosio je. Osvestila se u bolnici kad su joj davali injekciju.

- Posle odlaska bolničarke ostade žena u crnom pored kreveta. Tiho mi je rekla: „Trebalo je dete da ti strada, ali ti si ga zamenila. Nemoj da tužiš vozača koji te je pregazio. Kad ozdraviš, idi u crkvu Svete Petke i upali sveću… Zašto si radila na petak? I zašto uopšte radiš nedeljom?“ – opisala je ova žena susret sa svetiteljkom.

Od povreda se oporavila i u svemu poslušala savet svetiteljke.

Molitva Svetoj Petki

Svaki dan je dobar dan za molitvu ovoj svetiteljki, a ovo su reči molitve upućene Svetoj Petki.

„Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi, sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan.“

BONUS VIDEO:

Komentari. (0)