Žito je uz sveću, crveno vino i kolač obavezno na svakoj trpezi za krsnu slavu. Kuvano žito simbolično podseća na biljne žrtve iz Starog zaveta. Veruje se da ono metaforčki predstavlja vezu između ovozemaljskog i zagrobnog života.
U pojedinim krajevima Srbije slavsko žito se obavezno melje, pa mu se dodaju orasi i šećer, a zatim se ukrašava, dok se u drugim samo skuva i u takvom oblikom nosi u crkvu na osvećenje.
Srećna republika rešava dilemu da li slavsko žito treba samleti ili ne.
Šta kaže SPC?
Odgovor na to pitanje potražili smo od sveštenika Ljube Stojanovića.
- Srpska pravoslavna crkva nema poseban stav po tom pitanju, već je prepušteno domaćicama da same u skladu sa običajima svog kraja odluče da li će skuvano žiti samleti ili ne. Žito je simbol novog života, sreće i blagostanja, pa ako bismo tako gledali, suštinski ne bi trebalo ni da se kuva. Tako da je potpuno svejedno da li je samleveno ili ne - istakao je naš sagovornik.
U pojedinim krajevima naše zemlje veruje se da ne valja kuvati žito za slavu Svetog arhangela Mihaila koji se smatra besmrtnim anđelom, kao i za Svetog Iliju, za kog se veruje da se živ uzneo na nebo.
Možda vas zanima…
Međutim, SPC pojašnjava da se žito za slavu ne priprema u slavu "umrlih" ili "živih" svetaca već da je ono simbolično dar koji domaćin prinosi u slavu Bogu. U molitvi koju sveštenik izgovara u crkvi slavsko žito (koljivo) se prinosi i izgovaraju se reči: "u tvoju slavu", misleći se na Boga.
Tradicionalno slavsko žito se priprema dan uoči slave kako bi ga domaćin rano ujutru na dan slave uz kolač odneo u crkvu. Ono se tamo osveštava za napredak i sreću porodice koja obeležava krsnu slavu.
Kako se priprema?
Slavsko žito se na selu tradicionalno kuva od novog roda pšenice, dok gradske domaćice nemaju mnogo izbora osim da žito kupe u prodavnici. U pojedinim krajevima Srbije žito se opere u tri vode i ostavi da prenoći da bi se brže i lakše skuvalo. To nije obavezno, ali u vodu u kojoj se kuva pšenica obavezno treba dodati malo osvećene vodice.
Na slavskoj trpezi žito stoji na centralnom mestu, odmah uz slavsku sveću. Gost se prvo prekrsti, pa potom uzme kašičicu žita i zalije sa 3 gutljaja vina.
Poklanjamo vam tradicionalni recept naših baka za pripremu slavskog žita.
Sastojci:
- 1 kg pšenice belije
- 300 g šećera
- 300 g mlevenih oraha
- po ukusu se može dodati vanilin šećer i muskatni oraščić
Priprema:
Pšenica se potopi u vodu i kuva se sve dok joj ne pukne opna. Da biste bili sigurni da se dobro skuvala jednostavno probajte jedno zrno. Skuvana pšenica se procedi, ali nikako nemojte bacati vodu u kojoj se kuvala. Zrna se isperu pod hladnom vodom kako se ne bi lepila i rasporede po čistom čaršafu da se osuše. Žito se melje u mašini za mlevenje mesa uz povremeno dodavanje vode u kojoj se kuvalo kako bi bilo sočnije. U samleveno žito dodati šećer i orahe, pa sve dobro izmešati. U posudu koja će se ujutru nositi u crkvu sipa se samleveno žito. Gornji sloj se ukrasi mlevenim ili celim komadima oraha. Žito za slavu se najčešće ukrašava krstom i drugim crkvenim simbolima. U najvećem delu Srbije običaj je da slavsko žito uz čašu crvenog vina bude prvo čime domaćica posluži goste na slavi.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)