Kretanje je naša biološka potreba. Od detinjstva do starosti fizička aktivnost je osnova zdravog načina života, a poznato je da intelektualni, socijalni i fizički razvoj deteta u prvim godinama zavisi od toga koliko je aktivno, dok redovno umereno vežbanje može pomoći da se odloži početak simptoma starenja i produži životni vek.
POLA SATA DNEVNO ZA STARIJE
- Za vreme mišićnog opterećenja u telu se aktiviraju svi fiziološki procesi, stimuliše se kognitivna aktivnost, pojačano se luči endorfin, koji popravlja raspoloženje, kao i osećaj samopouzdanja - kaže ruski lekar sportske medicine dr Natalija Valentinovna Aksenova.
Ona naglašava da se osobama od 18 do 50 godina preporučuje ukupno najmanje 60 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno, dok se onima od 50 do 65 godina i više preporučuje umerena fizička aktivnost u trajanju od 20 do 40 minuta dnevno. To može uključivati hodanje, plivanje, džogiranje, gimnastiku, sportske igre i druge aktivnosti koje vam se sviđaju i koje vam odgovaraju. Obavezno uključite aerobik najmanje 10 minuta dnevno.
- Starijim osobama se preporučuju vežbe ravnoteže i koordinacije najmanje tri puta nedeljno radi prevencije povreda, a vežbe snage dva puta nedeljno. Istraživanja pokazuju da i starije osobe mogu iskusiti značajne zdravstvene prednosti nakon samo od dva do tri meseca redovnog vežbanja, a fizička aktivnost za seniore ne mora da bude naporna da bi bila korisna. Cela tajna leži u samo pola sata kretanja svakog dana, a najlakši i najlepši način za to je brzo hodanje - ističe dr Aksenova.
Možda vas zanima…
PLES I RAD U BAŠTI
Ona dodaje da su benefiti koje fizička aktivnost ima po zdravlje nemerljivi. Kada vam u naviku pređe svakodnevno brzo hodanje, smanjuje se potreba za stimulansima poput duvana, kafe i alkohola i olakšano je odvikavanje od njih, dok se višak telesne težine smanjuje, kao rezultat sagorevanja kalorija.
- Fizička aktivnost će imati pozitivan uticaj na zdravlje samo ako je redovna. Međutim, biti fizički aktivan ne podrazumeva samo bavljenje sportom. Ako se ne pronalazite u odlascima u teretanu i ne volite grupne sportove, pokušajte da u svakodnevnu rutinu uvedete promene. Prošetajte do posla umesto da koristite automobil, izađite jednu ili dve stanice ranije iz prevoza i pešačite, idite stepenicama umesto liftom, radite u bašti, aktivno učestvujte u igri s decom ili slušajte omiljenu muziku i plešite po kući - savetuje dr Aksenova.
PREDNOSTI REDOVNE FIZIČKE AKTIVNOSTI
- Niži rizik od srčanog udara, dijabetesa tipa 2, hipertenzije tromboze, određenih vrsta karcinoma, osteoporoze, depresije i mnogih drugih oboljenja
- Jače kosti i ligamenti
- Preciznija koordinacija i smanjen rizik od padova i preloma
- Niži nivo holesterola i triglicerida u krvi
- Bolje raspoloženje
- Kvalitetniji san
Koliko deca treba da budu aktivna
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, bebe do 12 meseci fizičku aktivnost obavljaju kroz aktivnu igru, a koja je osnova za harmonični odgoj novorođenčadi. Deca od 12 meseci do 24 meseca treba da budu aktivna najmanje tri sata dnevno kroz igre na otvorenom i u šetnju, ali ne u kolicima. Dete treba da hoda i trči, igra se loptom ili igračkama koje se kotrljaju. Od druge do treće godine preporučuju se vežbe razvojne gimnastike i vožnja bicikla i trotineta, ali ne duže od 20 minuta da bi se sprečilo nepotrebno opterećenje kičme jer mišići leđa kod deteta u tom uzrastu još nisu dovoljno razvijeni. Deca od tri do pet godina treba da se kreću najmanje tri sata dnevno. Deca od pet godina i adolescenti treba svakodnevno da se bave sportom najmanje sat vremena. U ovo vreme se računaju časovi fizičkog vaspitanja, šetnja i vanškolske sportske aktivnosti.
VIDEO BONUS:
Komentari (0)