Zlatibor je nekad bio poznat po tradicionalnom vezu,kao i po džemperima koji su se pleli od čiste vune od ovaca koje su pasle na okolnim brdima. Nije bilo kuće u kojoj se žene nisu bavile ručnim radom. Danas je, međutim, sve drugačije. Tradicija je uzmakla pred modernim vremenom, a tek poneka baka sa Zlatibora još uvek plete ili veze i to više zbog nostalgije nego zbog zarade.
Srećna republika je prošetala pijacom u centru jedne od najpoznatijih srpskih planina gde se sada mahom prodaju plastične igračke za decu, rakija, med, čajevi... Na većini tezgi moguće je kupiti vunene čarape, a tek na ponekoj i čuveni zlatiborski, vuneni džemper.
Srećna republika
Zaboravljena veština tkanja
Na kraju pijačnih tezgi, gotovo skrajnuta od svih, stajala je baka Milka Radbratović (75). Nekad je radila kao konobarica, a kako se zaposlila još pre punoletstva, u penziju je otišla sa 50 godina.
- Imala sam više slobodnog vremena pa sam počela da se bavim vezom i pletenjem. Još kao dete naučila sam od majke i bake da pletem, vezem i tkam ćilime uz pomoć natre. U pitanju je stara, skoro zaboravljena veština. Tako su nekad tkale naše bake - rekla nam je ona.
Kako je objasnila, odrasla je uz natru i pomagala je baki još kao devojčica. U pitanju je specifičan ručni stroj za tkanje, drugačiji od razboja. Na njemu se niti provlače pomoću drvenog čunka, dok se sabijanje prediva sprovodi mehanički, pokretanjem razboja.
- Nije jednostavno, potrebna je snaga, ali se trudim da sačuvam od zaborava stara ženska zanimanja koja su deo naše tradicije. Za jedan ćilim potrebno je i dva do tri meseca rada, nekad i duže ako nemam vremena. Ove je tkala još moja baka, a ja ih sad prodajem. Najčešće ih kupuju stranci očarani našim tradicionalnoim motivima. Oni izuzetno cene ručni rad i smatraju da nema cenu, dok je našim ljudima sve skupo - rekla je uz osmeh baka Milka.
Možda vas zanima…
Srećna republika
Stara haljina, a kao nova
Na njenoj tezgi šarenilo je boja tako da se ne zna gde pre da se pogleda. Pažnju su nam privukle bele, pamučne košulje ručno vezene raznobojnim cvećem. Nekada su bile neizostavni deo srpske narodne nošnje. Posebno cenjen je beli vez koji retko koja danas retko koja, mahom starija žena, još radi.
- Vezem košulje i heklam čipku kojom ih posle ukrašavam. Jednu košulju izvezem za jedan dan. Vezem tradicionalne motive, najčešće razne vrste cveća, ali vezom ukrašavam i jastuke, stolnjake, haljinice za devojčice i košulje za dečake - ispričala nam je ona dok s ponosom pokazuje svojih ruku delo.
Kako priznaje, ta veština polako izumire po srpskim selima jer više nema ko da veze.
- Stare žene su poumirale, a ove mlađe to ne zanima. U mojoj porodici niko više ne veze sem mene. Ćerka mi je profesorka, nema vremena za vez, a snajka i unuka nisu zainteresovane. Ali, čuvam ja ono što su vezle moja majka i baka. Pogledajte ovu haljinu od crnog, pamučnog somota. Pojas sa ružama je ručno vežen. Izgleda kao da je glanc nova iako je stara više od 40 godina, a pripadala je mojoj sestri. Nekad su ove haljine devojke vezle i nosile samo za praznike ili na vašar gde su se "gledale" s momcima - sa setom i uzdahom je ispričala Milka.
Tada su devojke imale jednu, najviše dve haljine koje su posebno ukrašavale vezom. Ona koja je imala najlepše izvezenu, imala je više šanse da se uda jer je to bio znak da je vredna i spretna, što su momci posebno cenili.
Srećna republika
Kape i šalovi
Iako je na pijačnoj tezgi od 8 ujutru do 8 uveče i po suncu, i po snegu i kiši, stiže baka Milka i da plete. Veštim prstima ume da isplete sve što zamisli. Nekad je više plela džempere, a sad najčešće čarape i šalove i kape koje najbolje prodaje.
- Za jedan komplet šala i kape treba mi jedan dan. Nekad sam radila od čiste vune, a sad kao materijal, osim vune, koristim i predivo iz Turske. Ove moje kape i šalovi su otišli u sve krajeve sveta i uvek se dobro prodaju. Danas ih najviše kupuju Bosanci i Slovenci kad dođu na Zlatibor na odmor - otkrila nam je naša sagovornica.
Na pitanje kad stiže da plete, ona je uz osmeh rekla da radi i za tezgom dok čeka mušterije, ali i uveče kad dođe kući, kad putuje ili se odmara.
- Uz pletenje se odmaram i fizički i tako čuvam živce. Verujte mi, pletenje bolje smiruje živce od bilo kakvih lekova. Evo, pogledajte mene, imam 75 godina, ne idem kod lekara, ne pijem tablete, niti imam bilo kakav zdravstveni problem - naglasila je baka Milka i dodala kako ona plete, veze i tka zato što to voli i zato što joj te veštine održavaju mladalački duh.
Ona je s mušterijama neposredna, voli da se našali, pa je jedna od omiljenih prodavačica na zlatiborskoj pijaci.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)