Ova zima nikako da prođe. Taman smo počele da izdvajamo prolećnu garderobu, ali bar po prognozi se čini da još dugo nećemo izaći iz dubokoh čizama i cipela.
Tu su i ogromne jakne koje nas maltene progutaju i neizostavni šal i kapa. Sredina je marta, na mobilnom telefonu dobijam izenadni iskačući prozorčić u vidu takođe "iznenadnog upozorenja za ekstremno niske temperature".
Kako upalim televizor, teta sa malih ekrana nas opet upozorava da nikako ne zaboravimo sutra naš kišobran ili kapu i šal, jer do sada najniža martovska temperatura je na pomolu.
pexels.com
Sin mi izlazi napolje, izvlačim ga iz kišne jakne i ponovo mu dajem dobro poznatu zimsku jaknetinu, budući da je napolju maksimalnih šest stepeni, a tokom noći je ponovo minus.
Prisećam se kako sam poslednjih dana izgubila svoju omiljenu kapu, a eto, sasvim slučajno baš ona mi je "jedina" dobro stajala. Da li se uopšte sredinom marta kupuju nov šal i zimska kapa? Koliko će još trajati ova zima, zna li se nešto? Da li su i naredne dve nedelje ključne?
Kakvu kapu kupiti u martu
pexels.com
Da li kupiti debelu kapu, pravu zimsku, nešto tanju, prolećnu, ili ipak kačket? Da li su šubare još u modi? A, da, ko još kupuje šubare sredinom marta?
Možda vas zanima…
Sredinom decembra viđali smo često "slučaj" razgolićenih devojčica koje su obukle navodnu zimsku jaknu koja im seže do ispod grudi. Golih stomaka i u plitkim farmerkama izgledale su poput prizora za fotografisanje, ili za bilo šta drugo, ali ne i za svakodnevnu šetnju zavejanim gradom. Nikada mi nisu bile jasne te kratke jakne. Da li se planski prave toliko kratke, da li namerno izgledaju kao da im je u poslednjem trenutku ponestalo materijala u dužini? Da li devojke znaju da noseći ih liče baš kao da su pozajmile odevni predmet od sestre, koja još ide u osnovnu školu? I kako im nije hladno? Da li je normalno oblačiti se u skladu sa kalendarskim mesecom ili vremenskom prilikom? Kada smo prestali da slušamo vremensku prognozu, a kada da gledamo kroz prozor?
Šešir u GSP-u
unsplash.com
Razmišljam o šeširima. Imam ih različitih debljina, veličina i boja. Gde su mi zapravo? A, pa da, poslednji put sam dala mami celu kesu prepunu šešira pod izgovorom "Uzmi ovo i nosi, ili bolje pokloni nekome." U malom stanu nemam mesto na kojem bih držala letnje, a kamoli zimske šešire. NJih sam nosila kada sam bila mlađa, i pod time ne mislim da sam sa 40 godina stara, već da više nemam živaca da po beogradskom prevozu nosim šešir.
Zamišljam sebe u luksuznom kaputu ili bundi i to sa šeširom, kako se stiskam u punom autobusu, i hvatam sebe kako se smejem naglas. Da li uopšte ljudi koji se voze prevozom nose šašire? Svakako nemam živaca da to lično i ispitam, i osećam se vrlo zadovoljno zbog svoje retko ispravne odluke da najzad "liferujem" šešire iz svog života.
Lepe smo i sa kapom
pexels.com
Razmišljam o kačketima. Nosim ih i volim. Nemam nijedan zimski. Volim duboke kačkete, nisam skorije naišla ni na jedan jedini koji bi mi se dopao, što je razlog što i dalje nosim svoj stari.
Vraćam se kapama. Drugarica mi je povodom moje izgubljene kape rekla: "Ako si je izgubila, ionako je bila detinjasta, kao da imaš 15 godina", na čiju reakciju sam bila šokirana.
To je bila markirana kapa, sivo-zlatne boje, klasična vunena, sa kićankom! Zašto ne bih kupila neku sličnu njoj. Ranije sam stalno nosila crno ili krem. Dosta mi je tih bezličnih boja. Baš tako, kupiću kapu u nekoj jarkoj boji, recimo crvenu ili zelenu. Baš me briga ako je mart.
Najradije bih iz kape i šala uskočila direktno u kupaći kostim, ali ukoliko se ova zima nastavi, biću spremna kao zapeta puška! I nije tačno da smo lepe samo razgolićene, ptreplanule i na plaži. Imaju i kape nekog svog starinskog šmeka.
Komentari (0)