Srbija je već godinama u samom evropskom vrhu po broju onkoloških pacijenata. Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji se svake godine registruje oko 40.000 obolelih od malignih bolesti, što je veličina jednog grada kao što je Sombor. Posle srčanog udara, u Srbiji se najviše umire od raka, a stopa smrtnosti u našoj zemlji je među najvišima u Evropi. Najčešći oblici raka kod muškaraca su rak pluća, prostate i debelog creva, dok žene najčešće obolevaju od raka dojke, grlića materice i debelog creva.
Dr Anabeli Estevez Garsija je specijalista onkologije i jedan od vodećih svetskih stručnjaka s Kube, koja ima više od 15 godina iskustva u lečenju raka. Ona živi u Srbiji, tačnije u Beogradu, a gostujući u emisiji B92, govorila je o važnosti prevencije i ranog otkrivanja maligniteta, ali i zašto je važna intergralna medicina u lečenju onkoloških pacijenata.
- Na Kubi se akcenat stavlja na prevenciju zdravlja i ranu dijagnostiku. Kada govorimo o onkologiji na Kubi, kad se postavi dijagnoza raka, bitno je da imamo integrativni pristup lečenju bolesti. Zbog toga u Srbiji upravo insistiram na prevenciji i ranoj dijagnostici jer nije u redu da u 2025. kasno otkrijemo bolesti kao što je rak grlića materice, dojke, rektuma ili karcinom kože, pa na tome treba više poraditi - rekla je dr Garsija.
Prema njenim rečima, onkologija je izuzetno napredovala poslednjih nekoliko godina, kako na naučnom tako i na tehnološkom nivou.
- Posebno bih istakla da pristup pacijentu mora da bude integrativan. To znači da, osim konvencionalne terapije (hemioterapija, radioterapija), akcenat treba stavi na ishranu i fizičku aktivnost onkoloških pacijenata, da se, jednostavno, promeni pristup bolesnicima - dodala je ona.
Na pitanje koliko će značiti mRNK vakcina protiv protiv raka koja je razvijena u Rusiji i gde se insistira na individualnom pristupu svakom pacijentu, dr Garsija je naglasila da će srpskom narodu mnogo značiti to što će imati pristup ovoj vakcini.
Možda vas zanima…
Kao stručnjak za onkologiju, putovala je širom sveta i imala priliku da vidi kako se ova opaka bolest leči u drugim zemljama. Pored Kube, kao zemlja na koju se treba ugledati, navela je i Španiju.
- Kada govorimo o medicinskom pristupu onkološkim pacijentima, dopada mi se pristup koji se sprovodi u Španiji, gde se primenjuje sveobuhvatniji način lečenja. Smatram da je neophodno da imamo integrativni način lečenja, koji će, pored konvencionalnog (radioterapija, hemioterapija i imunoterapija), u lečenje bolesnika uključiti i druge oblasti, kao što su nutritivne smernice, fizička aktivnost, biološki ritam i psiholog, zato što psiha pacijenta ima veliki uticaj na samo lečenje - objasnila je dr Garsija.
I dok se na Kubi akcenat stavlja na prevenciju bolesti, u Srbiji, nažalost, imamo situaciju da se veliki broj onkoloških pacijenta javi lekaru kad je bolest već uzela maha.
- Ne volim da kritikujem, ali ono na čemu se insistira na Kubi jeste rana dijagnostika i prevencija bolesti i mislim da bi u Srbiji trebalo više da se radi na tome. Takođe, smatram da bi trebalo više da se poradi upravo na integrativnom pristupu lečenja onkoloških pacijenata - kazala je ona.
Na pojavu kancera utiču brojni faktori, ali treba znati šta čovek sam može da promeni u navikama.
- Moramo da edukujemo obične ljude. Uvek na konsultacijama govorim o biološkom ritmu samog čoveka, o čemu se ne priča toliko. Važno je da vodimo računa kada jedemo, koliko spavamo i koliko uticaj na ukupno zdravlje i imunološki sistem ima ispravan biološki ritam. I to ne samo kad su u pitanju onkološke već i druge neurodegenerativne bolesti. Mi na Kubi dajemo veliki značaj prirodnoj terapiji jer znamo koliko može da pomogne organizmu da ne dođe do upala, da se smanji oksidativni stres, jedom rečju, da se poboljša imunološki sistem i njegova funkcija. To su osnovni stubovi i kod lečenja onkoloških pacijenata - naglasila je ona.
Prema rečima dr Garsije, rak nije samo genetska već mnogo kompleksnija i imunometabolička bolest.
- Nemoguće je da se kod onkoloških pacijenata koristi konvencionalna terapija, a da lekar kaže pacijentu da može da jede sve. Važno je da ljudi znaju i koliki rizik nose određene loše navike, kao što je pušenje. Takođe, veoma je važno da onkološki pacijenti znaju koliko fizička aktivnost može da im pomogne. Naravno, niko neće reći pacijentu s rakom koji ne može da ustane iz kreveta da trči, ali postoje mehanizmi za fizičku aktivnost, koja je, kako se pokazalo, izuzetno važna za ove bolesnike - istakla je dr Garsija.
One je ispričala i kako je odlučila da se preseli u naši zemlju.
- Prvi put u Srbiji sam bila 2017. Nakon toga sam dolazila više puta, a pričala sam prijateljima i porodici na Kubi o vašoj zemlji. Moja ćerka je poželela da dođe u Srbiju i uveri se da li je to tako. Preselila se 2020, a posle toga je i moj sin želeo da dođe u Srbiju, pa smo se svi preselili u Beograd - rekla je ona.
Dr Garsija priznaje da je bila iznenađena sličnostima naša dva naroda.
- Bila sam oduševljena što je narod u Srbiji idnetičan Kubancima, a jedino što nas razlikuje jeste jezik i to što imate sneg. I Srbi i Kubanci su topao, porodičan narod, prijateljski nastrojeni. Obožavamo muziku, da provodimo vreme s prijateljima, da uživamo u hrani i plesu - iskrena je bila ona.
Komentari (0)