Matea Meden je mlada žena koja je obolela od akutne limfoblastne leukemije, ali čak 2 puta je uspela da pobedi tu zloćudnu bolest. Leukemija je karcinom koji zahvata koštanu srž, a zove se još i rak krvi. Simptomi su različiti, javljaju se u celom telu, a najčešći su slabost, česte infekcije, povišena temperatura, krvarenja i pojava masnica na koži zbog niskih vrednosti trombocita u krvi, kao i mršavljenje, bolovi u kostima, slab apetit, povećani limfni čvorovi, jetra i slezina. Sve to dolazi zbog neodgovarajuće funkcije koštane srži.
Najčešće se pitamo kako ta bolest nastaje, ali, nažalost, nema odgovora. Poznato je samo da je uzrok uvek povezan sa oštećenjem DNK. Bolest, pak, nije povezana s genima i ne smatra se naslednom. Kako je detetu od svega 10 godina kada oboli od ove zloćudne bolesti na svojoj koži je iskusila ova Hrvatica.
- U sećanju su mi urezane većinom lepe stvari koje su medicinske sestre radile za nas u bolnici. One su pekle palačinke i davale nam prazne špriceve da se igramo. Najdraže mi je bilo vreme posete jer sam uvek jedva čekala da me mama, tata ili baka posete. Kao detetu najviše su mi smetala ograničenja i to što nisam smela da se družim s prijateljima. Imunitet mi je bio slab i nisam volela tablete - priseća se Medenova.
Ta žena rodom iz Varaždina je čak 2 puta pobedila akutnu limfoblastnu leukemiju. Prvi put kao desetogodišnja djevojčica, a drugi put kao žena od 27 godina.
- Na sreću, Druga osnovna škola u Varaždinu pristala je na program rada gde su učiteljice dolazile u moj dom. Učila sam isto kao i moji vršnjaci. Od malena sam želela da budem "teta iz vrtića" pa je bilo neophodno da upišem gimnaziju kako bih potom upisala fakultet. Završila sam srednju školu i studirala predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Sve vreme sam se bavila sportom i imala odlične rezultate na takmičenjima iz streljaštva i to na svetskom nivou. Srećom, pobedila sam karcinom - otkrila je ona.
Matea je potom upisala još jedan fakultet i to za Kreativni menadžment u procesima na Politehnici u Puli. Njoj ni studiranje 2 fakulteta ne pada teško, posebno otkad je u Kristijanu pronašla srodnu dušu i ostvarila se kao Bendžaminova mama. Ta ljubav joj je bila svetlost na kraju tunela u svim životnim izazovima.
Možda vas zanima…
- Leukemija se vratila posle 17 godina. Kada sam čula dijagnozu, znala sam da me čeka teška borba koja će mi preokrenuti život, ali sam nekako uvek bila pozitivna i vođena pesmom Psihomodo popa "Sve će biti dobro". Morala sam da napustim život u Puli, muža i sina, koji je tada imao samo 2 godine, i da odem na lečenje u Zagreb - prisetila se ona.
Ponovna dijagnoza sve ih je iznenadila. Takvi slučajevi u kojima se bolest vraća posle toliko godina su izuzetno retki.
- Kad god mi je bilo teško, a bilo je često, uvek bih sebi govorila da ne želim da moj sin izgubi mamu. Bio je još beba, samo sam morala da se ujutru probudim zbog njega. Naravno, tu je i suprug Kristijan, koji je uvek dolazio sa Bendžaminom da me vidi. Uvek je bio tu za mene i još je. Takva ljubav se retko rađa, a ovakve stvari je samo jačaju. Tu su mama i tata, koji su to već jednom prošli sa mnom, i naravno moje drugarice. Svi su verovali da mogu, čak i kada mi je bilo najteže i kada sam želela da odustanem od svega. Uspela sam da pobedim i drugi put. Tek kasnije sam shvatila da je hemoterapija zapravo lakši deo jer su mi tek posle transplantacije počele komplikacije, a sa nekima se borim i danas - objasnila je za medije ta hrabra žena koju ljubav sina i muža, kao i članova porodice, svakim danom sve više osnažuje.
Komentari (0)