Novo istraživanje Mass General Brigham otkriva da navike oko obroka evoluiraju s godinama, a kasniji doručak u starijoj dobi može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Povezan je s većim rizikom od depresije, hroničnog umora, problema sa zubima, pa čak i s nešto višom šansom za preranu smrt.
- Promene u vremenu obroka kod starijih osoba, pogotovo doručka, ukazuju na opšte zdravstveno stanje -izjavio je vođa studije, nutrucuonista i lekar Hasan Dašti, piše Njujork post (New York Post).
Tim dr Daštija proučavao je podatke gotovo 3.000 stanovnika Velike Britanije prosečne starosti 64 godine, uključujući i rezultate krvnih analiza. Učesnici su odgovarali na pitanja o prehrambenim i navikama uveče da bi istraživači mogli da odrede interval između buđenja i doručka, večere i odlaska na spavanje, kao i doručka i večere.
Ispostavilo se da su, u proseku, doručkovali oko pola sata nakon buđenja, dok su večeru konzumirali pet sati pre odlaska na počinak. Prosečna vremena obroka bila su: doručak u 08.22, ručak u 12.38 i večera u 17.51. Tokom praćenja koje je trajalo 20 godina, kako su učesnici starili, vreme doručka i večere polako se pomeralo za nekoliko minuta svakog decenijskog perioda.
- Istraživanje je pokazalo da s godinama ljudi doručkuju i večeraju sve kasnije, a oni koji imaju ozbiljnije zdravstvene probleme ili genetsku sklonost da duže ostaju budni, takođe su češće jeli kasnije - naveli su istraživači u časopisu Communications Medicine.
shutterstock.com/Pressmaster
Prethodne studije sugerišu da kasno jedenje može poremetiti 24-časovni biološki ritam, izazivajući nagle skokove šećera u krvi i povećanje nivoa hormona stresa. Tokom 20-godišnjeg praćenja zabeleženo je više od 2.300 smrtnih slučajeva, a analiza je pokazala da je grupa koja je doručkovala kasnije imala desetogodišnju stopu preživljavanja od 86,7 odsto, dok je kod onih koji su doručkovali ranije stopa bila 89,5 odsto.
Takođe, osobe koje su doručkovale kasnije češće su imale problema s kvalitetnim snom i organizacijom pripreme obroka.
- Promene u navikama u ishrani mogu ukazivati na moguće fizičke i mentalne zdravstvene probleme, te poslužiti kao signal za njihovu pravovremenu proveru. Osim toga, podsticanje starijih osoba na redovan i organizovan raspored obroka može biti važan deo šire strategije za očuvanje zdravlja i dugovečnosti -objasnio je lekar.
Ground Picture/Shutterstock
Istraživači su napomenuli da studija ima određena ograničenja. Podaci nisu obuhvatili užinu između glavnih obroka niti koliko se fizički trenira, a većina ispitanika bile su nezaposlene žene, što ograničava primenjivost rezultata na širu populaciju.
- Ovi rezultati pokazuju da su kasniji obroci, posebno pomeren doručak, u vezi sa zdravstvenim izazovima i povećanim rizikom od smrtnosti kod starijih odraslih - zaključio je lekar Hasan Dašti.
Komentari (0)