Konzervirana tuna mnogima je omiljena namirnica, brza, jeftina i laka za kombinovanje. Mnogi je dodaju u salate, sendviče ili testeninu, a neki je jedu gotovo svakodnevno. Iako se čini kao savršen izbor za doručak ili večeru, stručnjaci upozoravaju da redovna konzumacija može doneti i određene rizike.
Najveća briga je sadržaj žive. Povremeno konzumiranje tune neće napraviti problem, ali ako je jedete svakog dana, živa se može polako akumulirati u organizmu. Vremenom ona pogađa mozak, nerve i bubrege, što može dovesti do umora, problema s pamćenjem, drhtanja ruku, pa čak i promena raspoloženja ili oštećenja vida i sluha. Posebno rizične grupe su deca, trudnice i dojilje, jer živa može uticati na razvoj deteta.
S druge strane, tuna ima i svoje prednosti. Ona je odličan izvor nemasnih proteina, omega-3 masnih kiselina, selena i vitamina B12, pa pomaže u oporavku mišića, jača imunitet i čuva zdravlje srca i mozga. Zato je stručnjaci ne isključuju potpuno, ali naglašavaju da je umerenost ključ.
Shutterstock
Preporuke kažu da odrasli mogu uneti 225 do 350 grama ribe i morskih plodova nedeljno, što znači da konzervisana tuna ne bi trebalo da se jede svakodnevno. Posebno se razlikuje vrsta bele (albacore) tune, koja ima više žive i preporučuje se najviše jedna porcija (oko 110 g) nedeljno, dok je laka tuna sigurnija opcija i može se jesti do 2–3 puta nedeljno, posebno ako tih dana ne jedete druge vrste ribe.
Dakle, iako konzervirana tuna može biti deo zdrave ishrane, ako je jedete baš svaki dan, rizikujete tiho i dugoročno nakupljanje toksina u telu. Najbolje je da je kombinujete sa drugim vrstama ribe i hranom bogatom proteinima, kako biste izvukli maksimum iz njenog nutritivnog profila, ali bez neželjenih posledica.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)