Engleskinja Sofi Pirs i dan danas se jasno seća kako je bio sunčan prolećni dan tog marta 2017. godine i ništa nije nagoveštavalo na tragediju koja je usledila.
- Sećam se kako su jarkim bojama cvetale jagorčevine duž seoskih živica dok sam vozila iz Devona ka Lesteru, u Engleskoj. Srce mi je bilo puno radosti, putovala sam da gledam svog sina Feliksa u njegovoj prvoj univerzitetskoj predstavi - započinje ona, a o tome piše i Metro (Metro).
Bili su to retki trenuci sreće i ponosa. Feliks je u tinejdžerskim godinama prošao kroz mnogo toga. Epilepsija mu je dijagnostikovana kada je imao samo 13 godina. Njegovi napadi nikada nisu bili u potpunosti pod kontrolom, a bolest je polako narušavala njegovo samopouzdanje. Ipak, na fakultetu se činilo da cveta. Pronašao je utočište u dramskoj sekciji, družio se, ponovo se smejao.
Bio je deo mjuzikla "The Producers" i Sofi je jedva čekala da ga vidi na sceni.
Možda vas zanima…
- Dogovorili smo se da se nađemo ispred pozorišta pre početka predstave. Došla sam tačno na vreme, ali njega nije bilo. Prvo sam se zabrinula, a onda sam mu poslala poruku. Nije odgovarao. Pozvala sam ga, bez uspeha. Pokušala sam ponovo. Tišina. Prošlo je pola sata. U meni je počeo da raste nemir. Ušla sam u pozorište i potražila rediteljku predstave, Izi. Kada sam je pronašla, njen izraz lica odmah mi je rekao da nešto nije u redu. Rekla mi je da Feliks nije dolazio na probe poslednjih nekoliko dana. Nisu znali gde živi. Nisu mogli da ga dobiju. Ni pozivi ni poruke nisu stizali do njega. U tom trenutku, kao da mi se srce steglo. Osetila sam užasavajući predosećaj, kao da mi je telo već znalo ono što um još nije smeo da prihvati. Nešto strašno se dogodilo. Znala sam - priseća se ova očajna žena.
Pozvali su njegov studentski dom. Obećali su da će proveriti sobu i javiti se.
- Prolazili su minuti, pa sati. Nikakvog odgovora nije bilo. Strah me je potpuno obuzeo. Nije bilo vremena za čekanje. Sela sam u automobil i krenula tamo. Saobraćaj je bio paklen, gužva nepodnošljiva. U glavi su mi se rojile najgore misli. Kada sam napokon stigla, pred njegovim domom zatekla sam ambulantna kola, grupu spasilaca i pripadnika obezbeđenja. Zaledila sam se. Srce mi je znalo pre nego što su mi išta rekli. Trčala sam prema zgradi, vikala, tražila odgovore. Nisu me puštali unutra. A onda je iz zgrade izašao bolničar. Pogledao me je sa sažaljenjem koje nikada neću zaboraviti. Rekao je tihim glasom: "Tako mi je žao. Preminuo je." U tom trenutku svet mi se srušio. Tlo je nestalo pod nogama. Sve je delovalo kao scena iz horor filma, samo što nije bilo fikcija. Moj sin, moj dečak, moj Feliks, nestao je zauvek, a imao je samo 20 godina - odgovorila je ova neutešna majka.
Njegova smrt pripisana je iznenadnoj i neočekivanoj smrti usled epilepsije. SUDEP je skraćenica za "Sudden Unexpected Death in Epilepsy", što znači "iznenadna neočekivana smrt kod osoba sa epilepsijom".
Radi se o naglim i neobjašnjivim smrtnim ishodima kod osoba koje imaju epilepsiju, a pri tom ne postoji jasan drugia medicinskia ili traumatski uzrok smrti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)