Holesterol je tihi neprijatelj savremenog čoveka, ne boli, ne daje jasne simptome, ali u tišini razara krvne sudove i povećava rizik od srčanih i moždanih udara. Iako je umerena količina holesterola neophodna za normalno funkcionisanje organizma, problem nastaje kada se njegov nivo poveća i ostane neotkriven. Upravo zato je važno znati kako telo reaguje kada su vrednosti povišene, iako te poruke često ne prepoznajemo na vreme.
Povišen holesterol nije rezervisan samo za starije osobe, sve češće se otkriva i kod mlađih ljudi, pa čak i kod onih koji nemaju prekomernu telesnu težinu. Na to utiču različiti faktori, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, stres, ali i genetska predispozicija. Ove promene se ne dešavaju preko noći - telo godinama trpi, dok se na krvnim sudovima ne stvore naslage koje mogu izazvati ozbiljne komplikacije, piše Stori (Story.hr).
Doktorka Olga Ličina, klinički nutricionista, objasnila je u kojim slučajevima holesterol ipak daje naznake da je tu, i kako bi trebalo da se hrane osobe sa predispozicijama za visok holesterol.
- Povišeni nivoi lošeg holesterola (LDL) u krvi obično ne izazivaju jasne simptome, posebno u početnim fazama. Iz tog razloga se često naziva i “tihi problem“ jer osoba obično ne može da zaključi da ima ovaj problem samo na osnovu simptoma. Međutim, dugoročno visoki nivoi LDL holesterola mogu doprineti razvoju ateroskleroze (nagomilavanje masnih naslaga na zidovima arterija) - govori dr Olga Ličina.
Takođe je objasnila koji su to problemi i simptomi koje uzrokuje ova bolest, kao i da se može desiti da simptome uopšte i ne osetimo.
- LDL može uzrokovati određene simptome ili zdravstvene probleme, kao što su bol u prsima, umor, hladna stopala ili bol u nogama, a jedan od najočiglednijih simptoma su žute naslage na koži ili oko očiju (ksantelazma). Radi se o masnim naslagama koje mogu ukazivati na visok nivo holesterola. Međutim, većina ljudi neće osetiti nikakve simptome dok se ne razviju ozbiljne komplikacije poput srčanog ili moždanog udara - objasnila je doktorka Olga Ličina.
Možda vas zanima…
Da biste uticali na visok holesterol, potrebno je da usvojite zdrav način života. Prvi korak je promena ishrane i navika koje se tiču fizičke aktivnosti.
Shutterstock/SofikoS
- Važno je smanjiti unos zasićenih masti koje se nalaze u masnom crvenom mesu i punomasnim mlečnim proizvodima, kao i trans masti, koje se nalaze u prerađenoj hrani. Ishranu bazirajte na voću, povrću i mahunarkama kako biste dobili dovoljno vlakana, za koja je dokazano da pomažu u snižavanju holesterola. Cela zrna su takođe dobar izvor vlakana. Izvori masti treba da budu biljnog porekla, kao što su oni iz maslinovog ulja, orašastih plodova i ribe bogate omega 3 kiselinama - napomenula je dr Olga Ličina.
Održavanje zdrave kilaže takođe ima veliki uticaj na holesterol, jer gubitak viška kilograma može značajno smanjiti LDL (loš) i povećati HDL (dobar) holesterol.
- Redovna fizička aktivnost, oko 30 minuta dnevno, ne samo da poboljšava nivo holesterola, već pomaže i u održavanju zdrave težine. Prestanak pušenja je ključan jer pušenje smanjuje HDL holesterol i oštećuje krvne sudove, što može doprineti razvoju ateroskleroze - rekla je dr Olga Ličina.
Schutterstock/Prostock-studio
Da bi se održao zdrav nivo holesterola, ključno je fokusirati se na ishranu bogatu zdravom hranom i izbegavati one koje mogu povećati nivo "lošeg“ holesterola.
- Kao što je već pomenuto, voće i povrće su prvi na listi jer su bogati vlaknima, ali i antioksidansima koji pomažu u smanjenju LDL holesterola. Jabuke, kruške, bobičasto voće, brokoli i spanać takođe sadrže vlakna koja smanjuju LDL. Ovsena kaša, integralni hleb, integralni pirinač i kinoa su odličan izbor. Zdrave masti iz maslinovog ulja, avokada, orašastih plodova i semenki, kao i riba bogata omega 3 masnim kiselinama. Omega 3 snižava trigliceride, a povećava HDL - rekla je Olga Ličina.
S druge strane, hrana bogata zasićenim mastima povećava LDL holesterol i doprinosi aterosklerozi.
Shutterstock/Inside Creative House
- Treba izbegavati masno crveno meso, punomasne mlečne proizvode i prerađeno meso. Trans masti su veoma štetne za holesterol i zdravlje srca. Prerađena hrana, brza hrana i margarin. Rafinisani ugljeni hidrati povećavaju trigliceride i mogu podići LDL. To uključuje beli hleb, slatkiše i zaslađena pića. Stres takođe može pogoršati nivo lipida u krvi, pa pokušajte da ga izbegavate ili pronađite hobi koji će vam pomoći da ga smanjite - zaključuje doktorka Olga Ličina.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)