Mnoge namirnice koje unosimo u organizam mogu imati značajan uticaj na ravnotežu holesterola. Stručnjaci ističu da čak i male količine određenih obroka mogu izazvati ozbiljne posledice po naše zdravlje, poput rizika od bolesti srca i krvnih sudova.
Jedna od namirnica koja se posebno ističe kada je reč o podizanju nivoa holesterola jeste slanina. Ova omiljena hrana mnogih može ozbiljno uticati na ravnotežu holesterola u organizmu. Naime, stručnjaci upozoravaju da je samo jedan obrok bogat slaninom dovoljan da se nivo holesterola u organizmu ozbiljno naruši naredna tri dana.
Slanina je bogata i holesterolom i zasićenim mastima. Holesterol u ishrani ne povećava direktno nivo holesterola u krvi. Umesto toga, stručnjaci veruju da zasićene masti mogu biti važniji faktor. Hrana sa visokim sadržajem holesterola, uključujući slaninu, obično je takođe bogata zasićenim mastima.
Za većinu ljudi je bezbedno da jedu umereno raznovrsnu hranu. Međutim, konzumiranje velike količine slanine i druge hrane sa visokim sadržajem masti i natrijuma povećava rizik od srčanih oboljenja.
Ranije su naučnici smatrali da holesterol u ishrani dovodi do viših nivoa holesterola u krvi. Novija istraživanja sugerišu da to nije slučaj.
Prema radu iz 2022. godine, holesterol u ishrani ne povećava značajno nivoe lipoproteina niske gustine (LDL) ili lošeg holesterola. Njegov precizan uticaj na nivo holesterola u krvi, ako ga uopšte ima, ostaje predmet naučne debate.
Shutterstock
Međutim, zasićene masti povećavaju nivo LDL holesterola, a one se u velikoj meri nalaze upravo u slanini.
Možda vas zanima…
Američko udruženje za srce (AHA) preporučuje da ne više od 6–7% kalorija dolazi iz zasićenih masti. Za osobu koja konzumira 2.000 kalorija dnevno, to je ekvivalentno 120 kalorija ili oko 13 g zasićenih masti.
Slanina sadrži oko 3,53 g zasićenih masti po kriški. To znači da bi za mnoge odrasle osobe količina zasićenih masti u samo dve kriške slanine značajno doprinela preporučenoj dnevnoj granici.
Pored sadržaja zasićenih masti, postoji nekoliko drugih načina na koje slanina može uticati na nivo holesterola i kardiovaskularno zdravlje:
- natrijum: Slanina je bogata natrijumom. Visok nivo natrijuma u ishrani može podići krvni pritisak i povećati rizik od srčanih bolesti.
- nitriti: Neorganski nitriti su vrsta konzervansa koji mnoge kompanije koriste u proizvodima od svinjetine, uključujući šunku, kobasice i slaninu. Pregled iz 2019. godine takođe pokazuje vezu između visoke konzumacije nitrita i raka želuca.
- kalorije: Iako se slanina obično isporučuje u tankim kriškama, ona je kalorična i sadrži 110 kalorija po nepečenom kriški, piše "Medikal njuz tudej" (Medical News Today).
BONUS VIDEO:
Komentari (0)