Da li ste primetili da vam pamćenje slabi? Sve češće zaboravljate gde ste ostavili ključeve, teško se prisećate imena poznanika ili vam izmiču detalji razgovora? S godinama, stresom i modernim načinom života, naš mozak prolazi kroz promene koje mogu da utiču na sposobnost pamćenja.
Osim toga, jednostavna dnevna navika mogla bi da ošteti naše pamćenje, ali neurolog dr Ramon Velaskez rekao je da mala promena ponašanja može da pomogne u zaštiti zdravlja mozga. Na milione ljudi svakodnevno praktikuje ovu naviku ne shvatajući njen uticaj na kognitivnu funkciju, piše Express.
Neplanski obroci, odnosno konzumiranje hrane dok smo ometeni, moglo bi da ubrza opadanje pamćenja, posebno kod onih starijih od 40 godina.
- Većina ljudi nema pojma da ovo uobičajeno ponašanje utiče na njihovo pamćenje. To je nešto što na milione ljudi rade više puta dnevno ne razmišljajući o tome - objasnio je dr Velaskez konsultant za neurologiju i istraživački savetnik u Mind Lab Pro.
Veza između jedenja bez plana i slabljenja pamćenja jača je nego što većina ljudi misli. Kada se obroci konzumiraju dok gledate televiziju, listate društvene mreže ili radite za stolom, tada se mozak stavlja na autopilot.
- Kad jedemo bez pažnje tada propuštamo izvrsnu priliku da uključimo svoj mozak. Probava počinje u mozgu, a ne u želucu. Pogled, miris i iščekivanje hrane pokreću važne kognitivne procese koji pripremaju telo za efikasnu obradu hranljivih supstanci - objasnio je ovaj lekar.
Možda vas zanima…
Shutterstock
Kako ljudi stare, tako mozak postaje osetljiviji na upale i oksidativni stres, a oboje se pogoršava lošim prehrambenim navikama. Studije pokazuju da nekontrolisano hranjenje često dovodi do konzumiranja više prerađene hrane bogate šećerom i nezdravim masnoćama, za koje se zna da ubrzavaju kognitivni pad.
- Mozak čini samo 2 odsto telesne težine, ali troši oko 20 odsto telesnih energetskih resursa. Kvalitet goriva koje dajete, kao i način na koji ga dajete, direktno utiče na kognitivnu funkciju, posebno na formiranje pamćenja i prisećanje - rekao je dr Velaskez.
Preporučio je malo, ali efikasno prilagođavanje svakodnevnih prehrambenih navika da bi se zaštitilo pamćenje i kognitivno zdravlje.
Jedan od najjednostavnijih koraka jeste stvaranje namenskog prostora za obroke i grickalice. Jedenje za radnim stolom, ispred televizije ili stajanje pored frižidera podstiče rastreseno jedenje i slabi angažman mozga u tom procesu.
Usporavanje tempa jela još je jedan ključni korak. Dr. Velaskez predložio je da se pridržavate pravila od 20 minuta, što znači da odvojite najmanje 20 minuta da dovršite obrok uz svesno žvakanje i pauze između zalogaja. Istraživanja pokazuju da je mozgu potrebno oko 20 minuta da registruje sitost, tako da sporije jedenje ne samo da pomaže probavi, već i jača kognitivne puteve uključene u pamćenje.
Schutterstock
Još jedna ključna praksa je angažovanje čula tokom jela. Posmatranje hrane, njenih boja, mirisa i teksture, pre zalogaja, može poboljšati rad mozga.
Prepoznavanje specifičnih ukusa i uočavanje kako se menjaju tokom žvakanja aktivira više regija mozga, pomažući u jačanju neuronskih mreža povezanih s pamćenjem. Uvođenjem jednostavnih, ali namernih promena, odrasli stariji od 40 godina mogu da poboljšaju svoje pamćenje i kognitivne funkcije, osiguravajući bolje zdravlje mozga u godinama koje dolaze.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)