Koliko god izbegavali stres, izazovne situacije nekada je hrana ta koja upravlja našim psihičkim stanjem. Prema razultatima brojnih istraživanja, ishrana ima mnogo veći uticaj na naše mentalno zdravlje nego što se to ranije mislilo.
Vrsta mikroba koja se nalazi u našim crevima i gastrointestinalnom traktu imaju direktan uticaj na naše raspoloženje. Ukoliko želimo da utičemo na te mikrobe, kako isitiču stručnjaci, jednostavno promenite ishranu. Rezultati ovih istraživanja, kako se nadaju lekari, mogli da pomognu i pacijentima koji pate od mentalnih bolesti, piše CBC.
Jedna kanadska studija pokazala je da deca od 10 i 11 godina kada se hrane zdravo bolje spavaju, imaju više fizičke aktivnosti a provode manje vremena ispred ekrana, imaju manji rizik da će im kao adolescentima biti potrebna pomoć oko mentalnog zdravlja.
shutterstock.com
- To je veoma moćno. Deca koja jedu zdravu hranu imaju manje mentalnih problema uključujući anksioznost i depresiju - rekla je Boni Kaplan profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kalgariju.
Ishrana koja je bila bogata hranljivim materijama ima pozitivan uticaj ne samo na mentalno već i na ukupno zdravlje. Druga studija objavljena na JAMA netvork Open pokazala je da su učesnici koji su jeli prerađenu hranu imali veći rizik od depresije.
Možda vas zanima…
Kako su creva povezana sa mozgom?
Naša creva direktno su povezana sa mozgom tako što ishrana utiče na naše raspoloženje. Naš mikrobiom sastavljen je od dobrih i loših bakterija koje nam pomažu da svarimo hranu. Te bakterije, kako navode stručnjaci, šalju signale našim imuno ćelijama koje žive u crevima. One zatim reaguju i oslobađaju sopstvene signale koji putuju kroz krvotok i dospevaju do našeg mozga i utiču na naše raspoloženje.
shutterstock.com
Koja hrana pomaže mozgu?
Ono što se smatra mediteranskom ishranom može da umanji simptome depresije i anksioznosti, pokazale su studije. To znači da treba više jesti voća i povrća, pasulja, orašaste plodove, ribu, meso, jaja i male količine mlečnih proizvoda.
Vlakna su se pokazala kao izuzetno važna u ovom procesu pa je prema preporukama stručnjaka najbolje uvesti u ishranu zeljasto povrće poput kupusa, brokolija, karfiola, zatim bundeve kao i voće poput jabuke, kruške i avokada, kao i žitarice, mahunarke i sočiva.
Kako se mikrobiomi razvijaju?
Iako ishrana ima uticaj na naš mikrobiom neke bakterije su u organizmu su još od rođenja i to kod beba koje su rođene carskim rezom. Naime, kroz prirodan vaginalni porođaj bebe se sreću sa većim brojem korisnih mikroba nego one koje su rođene hirurškim putem.
Takođe je važno da li se beba hrani majčinim mlekom ili adaptiranim što direktno utiče na mikrobiom. Naravno da je majčino mleko bolje i zdravije, a i direktno utiče na imunitet deteta.
Hrana ipak nije magični lek
Međutim, kako naglašavaju stručnjaci i lekari mentalne bolesti prouzrokovane su mnogim složenim nizom faktora i promena ishrane nije magičan lek. Kako navodi dr Kaplan postoji mnogo uzroka mentalnih poremećaja, niti hrana može da pomogne kod ozbiljnih mentalnih bolesti bez intenzivne psihoterapije.
Promena načina sihrane je jednostavan način da se naprave promene, a svaki pacijent može odmah da vidi kako to utiče na njega. Stručnjaci napominju da čak i pacijenti koji su već na antidepresivima mogu imati dodatnu korist od zdrave ishrane.
Komentari (0)