Ako vam se dešava da ste sanjali neki živopisan san i probudili se u trenutku zanimljive radnje ili ste ustali i sve potpuno zaboravili, niste jedini. Mnogi od nas zaboravljaju većinu snova ali je, kako naučnici tvrde, moguće naučiti kako da ih pamtimo. Tokom sna sa brzim pokretima očiju (REM) moždana aktivnost izgleda slično onoj u budnom mozgu sa nekim važnim razlikama. Dirdre Baret istraživačica snova na Harvardskoj medicinskoj školi objašnjava da su oblasti mozga koje prenose uspomene u dugotrajno skladištenje relativno deaktivirane tokom tokom ove faze.
Kako ona napominje oblasti kratkoročne memorije su aktivne tokom REM faze spavanja ali one ostaju u sećanjima samo oko 30 sekundi. Kako bismo se setili sna potrebno je da se probudimo. kako ona objašnjava, za vreme REM faze sna. Ako se umesto toga pređe u narednu fazu spavanja bez buđenja, taj san nikada neće ući u dugoročnu memoriju, prenosi Saintifikamerikan.
shutterstock.com
Ova faza spavanja javlja se svakih 90 minuta i produžava se kako noć odmiče. Prvi ciklus traje svega par minuta da bi tokom osmočasovnog sna osoba bila u REM fazi dobrih 20 minuta. Zato je veza između bilo koje životne okolnosti i sećanja na snove broj sati koje smo spavali. Poslednji sati spavanja su, kako doktorka tvrdi, najvažniji za sanjanje. Ljudi imaju često tendenciju da se sećaju poslednjeg sna u noći- onog neposredno pre buđenja.
Žene pamte snove više od muškaraca
Postoje i drugi faktori koji utiču na to koliko ćemo se sećati svojih snova, a doktorka Baret napominje kako žene imaju tendenciju da se sećaju više od muškaraca, kao i mladi ljudi koji pamte više od starijih što su pokazale mnoge studije. Takođe, kod dece pamćenje raste od uzrasta u kome mogu da komuniciraju o snovima do ranog tinejdžerskog perioda, a onda od 20-ih godina opada postepeno.
Među nama postoje oni koji se nikada ne sećaju šta su sanjali prethodne noći, dok drugi mogu da ispričaju u detalje sve.
shutterstock.com
Možda vas zanima…
Takođe, neurološkke razlike kod ljudi određuju način na koji ćemo pamtiti ili ne svoje snove, a to su pokazale i neke studije o lucidnim snovima koje sanjar pamti dobro i koje oseća da kontrolišu, sugerišu da su neke oblasti mozga povezane sa pažnjom aktivnije kod ljudi koji se prisećaju više snova.
Možemo istrenirati mozak da pamti šta smo sanjali
Lesli Elis klinički savetnik tvrdi kako možemo istrenirati svoj mozak da pamti više snova. Ona savetuje klijentima koji žele da se sete svojih snova da u trenutku buđenja, pre nego pomere telo, razmisle o onome što su upravo sanjali i čega žele da se sete. To, kako ona kaže, pomera san iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje.
Iako u zapadnoj kulturi snovi često po mnogima nemaju smisao, doktorka kaže da su to zapravo emocije koje ljudi obrađuju u svojoj budnosti. Ono što tokom dana potisnemo u snovima će izbiti na površini. Pohađanje časa o sanjanju ili samo razmišljanje o tome kao i čitanje o sanjanju imaju kratkoročni uticaj na pamćenje snova kod ljudi.
Komentari (0)