Ako ste od onih koji su rasejani u poslednje vreme, kasnite na sastanke, analizirate da li ste isključili sve aparate u kući ili se ne možete setiti nečijeg imena, to može biti veoma frustrirajuće i kod nekih može dovesti do anksioznosti.
Stručnjaci već odavno ističu važnost intelektualnog angažovanja i stimulacije mozga kroz rešavanje ukrštenih reči, što se pokazalo izuzetno učinkovitim za bolje pamćenje. Kako je istaknuto, naročito ima efekat kod starijih ljudi, budući da na taj način mogu preventivno da deluju i na pojavu pojedinih psiholoških poremećaja ili bolesti. Nova studija i rezultati su pokazali da jedna nova navika kod ljudi može biti još bolja od ukrštenih reči i zagonetki, te može "podmladiti naše pamćenje".
Od ranog detinjstva svi ljudi su na neki način stvorili naviku da čitaju. Kroz školovanje profesori su nam sugerisali da čitanje iz zadovoljstva može biti opuštajuće, a nauka sada potvrđuje da čitanje i te kako stimuliše mozak i pomaže u razvoju pamćenja. Rezultati rada istraživača objavljeni su u američkom časopisu "Granice u psihologiji".
Istraživači sa Bekman instituta na Univerzitetu u Ilinoisu su sproveli istraživanje u lokalnoj biblioteci nad grupom od 76 starijih ljudi, a istovremeno su identifikovali niz knjiga za koje su smatrali da bi čitaocima bile interesantne. Ispitanici su bilipodeljeni u dve grupe i jednoj je dat ajped sa instaliranim knjigama, a drugoj ajped sa ukrštenim rečima.
Grupa koja čita knjige zamoljena je da to radi pet dana u nedelji po 90 minuta i da to u kontinuitetu radi dva meseca. Članovi svake grupe su izvršili procene kognitivnih veština kod svih učesnika u studiji i na početku i na kraju istraživanja, a rezultati su sve iznenadili. Grupa koja je čitala knjige u odnosu na one koji su rešavali ukrštene reči, pokazala je velika poboljšanja radne i epizodne memorije, odnosno da angažovano čitanje povećava pamćenje kod starijih osoba.
Međutim, jedno istraživanje iz 2004. pokazalo je da mali procenat ljudi starijih od 15 godina čita iz zadovoljstva. Naučnici tvrde da ljudi možda imaju osećaj kako sada čitaju više putem telefona, ali je činjenica da su to kraći članci i količinski manje sadržaja, što jeste prijatno, ali nije isto što i čitanje iz zadovoljstva.
Bili Marfi, stručnjak iz te oblasti, kaže da u svojoj poznatoj knjizi "Neuronauka: 13 načina da razumete i trenirate svoj mozak za život", naglašava kako ništa nije fascinantnije od mozga i toga kako on funkcioniše, zbog čega je veoma važno raditi na njegovom unapređivanju. Ako ta navika zaista pomaže u poboljšanju funkcije mozga, onda je, tvrdi on, zaista treba usvojiti.
Komentari (0)