Džoel Parker ima samo 13 godina i puši 30 cigareta dnevno. Njegova majka Pem mu dozvoljava da konzumira duvan, iako se pribojava da bi on, zajedno s nikotinom mogao da naškodi njegovom zdravlju. Džoel se našao u dokumentarcu "Dete pušač" koji je snimio Kanal 4.
Džoel u dokumentarcu otkriva da cigarete konzumira od devete godine i tvrdi da mu nikotin ne škodi, već ga umiruje i daje osjećaj osveženja. Pušenje je uporedio s osećajem žeđi i kao potrebu koju treba da zadovolji.
Njegova majka Pem je izjavila da ne želi da njen sin puši zbog štetnog uticaja na njegovo zdravlje i da je pokušala sve da bi ga sprečila, ali pušenje nije negativno uticalo na njega na način koji bi ga podstakao da prestane.
Dokumentarac prikazuje različite pokušaje da Džoel odvikne sina od cigareta, uključujući i sabiranje potrošenog novca na cigarete. Pokazivali su mu kako izgledaju pluća pušača, pokušao je da nosi nikotinske flastere, ali ništa nije upalilo i on je nastavio da puši. Dečak je otkrio i kako je zapalio prvu cigaretu.
- Sve je počelo kad su me drugari i škole i vršnjaci pritiskali da počnem da pušim. Kad sam prvi put zapalio cigaretu bilo je grozno, kašljao sam i nije mi se dopalo. Tako je bilo i sa sledećom cigaretom, ali je posle trećeg pokušaja bilo lakše, pa sam samo nastavio - kazao je Džoel.
Kako je objasnila njegova majka, razlog zašto je njen sin tako mlad počeo da konzumira duvan delom leži u sredini u kojoj odrasta. Prema njenim rečima, deca, a posebno dečaci, u njihovom kraju moraju da budu snažna kako bi se uklopila u sredinu i izbegla da ih prozovu autsajderima.
Možda vas zanima…
Pem naglašava da je veliki protivnik nezdrave navike svog sina, ali da mu je dozvolila da puši u kući kako bi ga zaštitila od opasnosti na ulici. Ipak, priznala je da svoju odluku da sinu dozvoli da konzumira cigarete smatra najgorom stvari koju je ikada uradila. Obećala mu je i novac ukoliko ostavi cigare i okane se ulice, ali ipak nije uspela da zaustavi njegovu naviku.
Na kraju dokumentarca Džoel je izjavio da ne želi da prestane da puši i da ga niko na to ne može naterati.
I Pem je, kako je navela, bila pušač i borila se sa zavisnošću od cigareta, ali nije otkrila da li je uspela da ostavi duvan ili ne.
Moj stric je 1947. godište. Puši, valjda, od pete godine. Trpali mu cigaru u usta iz zezanja, stariji momci u selu. Išao skoro na skener pluća. Čista ko suza. Isto proveravao krvne sudove. Sve savršeno, a dve pakle dnevno sagori. Ja se udavim samo ako sam u društvu pušača. Boli me glava danima posle. Očigledno je da pravila nema.