Naučnici već decenijama pokušavaju da otkriju zagonetno poreklo autizma, a moglo bi se reći da je najnovija studija na korak od toga da rar4eši sve misterije o tom oboljenju. Prema najnovijim podacima, okidač za nastanak tog poremećaja kod najmlađih jesu prehlada ili grip tokom trudnoće.
Naime, pokazalo se da jačanje imunog sistema buduće mame kao odgovor na neku virusnu infekciju može da zaustavi razvoj rastućeg bebinog mozga.
Shutterstock
Činilo se da su ženski embrioni zaštićeni od ovih efekata, ali jedna trećina muških embriona je bila pogođena u određenom stepenu, pokazalo je istraživanje na miševima.
- To se poklapa s činjenicom da je autizam češći kod dečaka nego kod devojčica - rekao je tim iz CSHL laboratorije u Njujorku.
Istraživači su simulirali virusnu infekciju kod miševa i pratili reakciju fetusa u trenutku kada je imuni sistem majke reagovao na virus prehlade ili gripa - proces poznat kao aktivacija imuniteta majke (MIA).
Šta je MIA?
MIA se aktivira kada imuni sistem krene visokom brzinom, povećavajući nivoe citokina i hemokina, koji mogu da pređu placentu i krvno-moždanu barijeru bebe. Hemokini se bore protiv gripa tako što pomeraju druge imune ćelije, poput citokina, na mesto infekcije. Citokini su, s druge strane, male imune ćelije koje se bore protiv štetnih patogena prizivanjem drugih imunih ćelija, stvarajući simptome kao što su groznica, curenje iz nosa i bolovi u telu.
Pošto je mozak fetusa toliko osetljiv na signale okoline u materici, ta reakcija može izazvati širok spektar problema u ponašanju kasnije u životu.
Shutterstock
Irena Sančez Martin, student postdoktorskih studija na CSHL-u, rekla je da su njeni nedavni eksperimenti sa miševima pokazali da kada se majka zarazi virusom razvoj mozga embriona se usporava.
- Razlika u mom radu je u tome što proveravam šta se desilo sa fetusom 24 sata nakon izlaganja majčinoj upali, umesto da analiziram ponašanje potomaka kao odraslih - rekla je ona.
Fokusirala se na to kako prenatalna upala, izazvana prehladom ili gripom, utiče na mozak fetusa u razvoju. Njen rad nije razmatrao druge faktore koji uzrokuju da imuni sistem majki preterano "raste", kao što je odgovor na vakcinu, gojaznost i sl. Međutim, pojedine studije pokazale su da mnoge vakcine zapravo nude zaštitu od bolesti odojčadi propuštanjem antitela od majke do fetusa pre nego što se beba rodi.
Shutterstock
Vakcine protiv gripa funkcionišu drugačije od aktivne bolesti jer primoravaju telo da proizvodi antitela koja pripremaju autoimuni sistem tako da ne izazivaju upalu i druge simptome.
Santoš Girirajan, vanredni profesor na Državnom univerzitetu Pensilvanije koji proučava genetske osnove neurorazvojnih poremećaja, objasnio je to detaljnije.
- Sigurno znamo, već toliko godina, da vakcine ne izazivaju autizam - rekao je on, piše Daily Mail.
Smatra se da prenatalna upala utiče na to kako mozak rastuće bebe organizuje neuronske mreže koje povezuju ćelije i sinapse.
Ako se oni poremete, broj neurona i sinapsi u mozgu se može smanjiti, što je povezano sa ljudima koji razvijaju autizam. Jedno od najvećih otkrića u studiji pokazalo je da, iako se činilo da su ženski embrioni zaštićeni od MIA, oko jedne trećine muških embriona pokazalo je znake deficita u razvoju mozga koji je bio u skladu sa autizmom.
Autizam je češći kod muškaraca
Podaci su pokazali da je autizam češći kod muškaraca nego kod žena, pri čemu četiri od 100 dečaka i jedna od 100 devojčica imaju ovaj poremećaj u SAD. Još su potrebna dodatna istraživanja da bi se otkrila veza između reakcije imunog sistema na virus i njegovog uticaja na fetus.
Rana dijagnoza je ključna za autizam jer trenutno ne postoje tretmani, a potrebne su godine da se poremećaj testira i dijagnostikuje.
Irena Sančez Martin je istakla da je njeno istraživanje još u ranoj fazi i da je potrebno više da se sprovede kako bi se virusi prehlade i gripa definitivno povezali sa autizmom. Međutim, ona se nada da bi budući nalazi mogli pomoći doktorima da prepoznaju rane znake upozorenja autizma pre nego što se dete rodi.
Komentari (0)