Sve veći broj dece u Srbiji razvija ozbiljnu zavisnost od ekrana - mobilnih telefona, tableta i televizora, čak i pre nego što nauči da puzi, hoda ili govori. Klinički psiholog dr Vlajko Panović otkriva da je među njegovim pacijentima i beba stara svega šest meseci, koja je pristajala da jede isključivo dok gleda reklame na televiziji.
- Dete do treće godine, a najbolje do pete, ne treba da prisustvuje nijednom ekranu. To jeste teško izvodljivo, ali je moguće. Kada dete stavite ispred bilo kog ekrana, ono je prinuđeno da fokusira pogled, kao što ga fokusira samo na lik majke. Istovremeno imamo jake čulne nadražaje koji dolaze od ekrana, svetlosne i zvučne, a sve to podiže nivo uzbuđenja i prisiljava dete da se fokusira na taj izvor informacija. S obzirom na to da su to neiscrpni izvori informacija, dete s vremenom postane zavisno - objašnjava dr Panović za Kurir.
Govoreći o slučaju šestomesečne devojčice, psiholog ističe da je dete reagovalo samo na reklame s povišenim zvukom, koje su je bukvalno hipnotisale.
youtube/Телевизија Храм
- U reklamama imate iznenadni i povišeni zvuk, te se dete bukvalno hipnotiše, to srećemo i kod video-igara. Ne leči se tu dete, pomaže se roditeljima da nađu zamenu za izvor zadovoljstva. Konkretno, savetovao sam im da puštaju Mocartovu muziku, koja daje efekte smirenja. Zatim da detetu ponude jake mirisne senzacije, a to znači da se u dečje okruženje stavi hrana koja jako miriše (pržena slanina, crni luk, vanilin šećer), dete na taj način ima nadražen želudac i ima potrebu za hranom - naveo je on.
Psiholog dodaje da je potrebno da se pažnja skrene na prostor koji nije sužen kao što je ekran.
- Treba da pustite dete da se adaptira na širok ugao posmatranja - kretno izvođenje na terasu, bez pritiska, bez nuđenja. To znači da dete vidi mačku, pticu, auto, neke druge ljude i tako će dečji opažaj izgubiti onaj kvalitet fokusiranog i jednog trenutka mu se ponudi hrana koja jako miriše, ne mora da se daje, ali će dete imati manje otpora. Ovoj porodici je trebalo pet-šest dana da pomognu detetu da se ugasi ta potreba za reklamama - dodao je dr Panović.
Možda vas zanima…
Jedan od najbizarnijih slučajeva sa kojima se susreo desio se 2019, kada je na "odvikavanje" došla dvoipogodišnja devojčica, zavisna od crtaća "Pepa Prase".
- U ranom uzrastu dečji mozak je "plastičan" i dete uglavnom uči po modelu, njegov saznajni aparat nije razvijen da ima kritičku percepciju i razlikuje dobro od zla. Ta devojčica je nekoliko sati dnevno provodila ispred ekrana gledajući "Pepu Prase" i razumljivo je da je počela da je oponaša. Dete se ponašalo prilično bizarno, mirisalo stopala gostima, zavlačila se ispod stola i groktala kao prase. Roditelji su mislili da sa devojčicom nešto nije u redu, a ja sam odmah rekao o čemu se radi, odnosno da isključe televizor. Da dete izvedu na livadu, daju štapiće, prazne flaše i čaše i ne ostavljaju dete gde je imalo potrebe za oponašanjem - navodi dr Panović.
Nakon nekoliko dana takvog tretmana dete je prestalo da se ponaša čudno, a roditelji su potvrdili da je problem rešen.
- Molim roditelje da se bave svojom decom, ne bi deca trebalo da imaju većeg prijatelja od roditelja, ne prepuštati decu bilo kakvim ekranima. Pre nego što razvije ličnost, mi moramo detetu da ponudimo mogućnost smirenog bavljenja, bez prevelikih uzbuđenja. Zato je moj savet - ne zatrpavajte decu igračkama. Roditelji moraju da stave dete na prvo mesto i pomognu mu da razvija spontano svoje kapacitete - poručuje on.
Dr Panović podseća i na slučaj dečaka od pre 15 godina koji je gledao superheroje po ceo dan i pokušao da "poleti" sa terase.
- Imao sam dete koje je pokušalo da skoči sa terase, da leti kao Supermen, gledao je satima Supermena i Betmena. Mi živimo u vremenu gde se agresivnost podstiče, neguje, čak forsira, i ne treba da čudi što se iz toga razvija nasilje. Ako ovako nastavimo, u budućnosti ćemo imati sve više nasilnika mlađeg uzrasta, sa beskrupuloznim ponašanjem. Zato je važno, kao što je nekada bilo, pre razvoja informatičke revolucije, obrascima vaspitanja i obrascima iz kulture kod dece izgraditi tri tabua ili zabrane. Pre polaska u školu, na prvom mestu, tabu ili zabrana agresivnog ponašanja prema drugome, zabrana autoagresivnog prema sebi i treći je zabrana incesta. Kada su usvojene te tri zabrane, deci je lakše bilo da se socijalizuju – istakao je čuveni psiholog.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)