Prema listi UNICEFA japanska deca su među najmanje gojazna na svetskom nivou. Kultura pravilne ishrane i discipline je nešto što Japanci od malih nogu uče svoju decu što ih prati tokom odrastanja i kasnije tokom odraslog doba. Japanski dečji lekar i farmaceut Sage Išizuka ovu roditeljsku filozofiju nazvao je "šokuiku" koja se sastoji od dve reči "jesti" i "rasti".
Ova filozofija podstiče škole i roditelje da nauče decu o najranijeg doba o hrani, njenom poreklu i kako ona utiče na naše telo i um. Ovaj koncept je sastavni deo japanske kulture i to je ključan razlog zbog čega su deca u ovoj zemlji najzdravija na svetu.
Japanski roditelji često se ponašaju drugačije u odnosu na tate i mame u drugim zemljama odgajajući zdravu i srećnu decu. Evo u čemu je njihova tajna.
Zdrave navike od ranog detinjstva
Lekari u Japanu savetuju majke da se drže izbalansiranog obroka kada su njihova deca u pitanju. To podrazumeva činiju pirinča i miso supe, zatim morske plodove i pečurke kako bi deca u svoj organizam unela adekvatnu količinu minerala i vitamina.
Deca od najranijeg uzrasta od kuće preko vrtića i škole uče se zdravim navikama u ishrani. Japanska Vlada donela je još 2005. Osnovni akt o Šokuiku kako bi ga promovisala.U predškolskim ustanovama tamošnja deca beru povrće za ručak ili uče u školi o farmama koje proizvode povrće, ribu i drugu hranu, piše cnbc.com.
Isprobavanje novih ukusa
Preko 95 odsto japanskih osnovnih i predškolskih ustanova ima sistem školskog ručka. Njihove obroke planiraju nutricionisti a učenici aktivno učestvuju u procesu serviranja. Dok neke ustanove i vrtići obezbeđuju obrok deci, ima i onih koji insistiraju da mališani obrok ponesu od kuće.
Možda vas zanima…
shutterstock.com
Vaspitačica zamoli decu da razgovaraju šta se nalazi u kutijama za ručak, pa mališani međusobno menjaju obroke kako bi isprobali novu hranu. Većina mališana od kuće donese pirinač, povrće, odreske i omlet koji su daleko bolje rešenje za decu od brze hrane jer dobijaju sezonsko voće i povrće izbegavajući prerađenu hranu sa visokim sadržajem masti i aditiva.
Bez čipsa i grickalica
Priprema domaćih kiselih krastavaca ili zamrzavanje povrća i voća u serijama pojednostavljuje kuvanje roditeljima. Japanci svojoj deci ne daju grickalice, čips i kolačiće. Zamrzavanje u porcionisanim obrocima omogućava da i kada kod kuće nema svežih proizvoda, roditelji mogu deci da pripreme hranljiv obrok.
Voda i čaj od ječma
Japanci ne ograničavaju deci pristup voćnim sokovima ali smatraju da je zdravije da piju vodu ili čaj. Popularan je čaj od ječma koji je bogat mineralima i bez kofeina, pa ga deca mogu piti do mile vode. On je odlična alternativa slatkim čajevima i napicima a takođe vam pomaže da unesete manji broj kalorija. Primena šokuika kod kuće je navika koje se pridržava većina Japanaca i ona se takođe ogleda u pravljenju smutija sa svežim voćem i jogurtom. Za to vreme roditelji razgovaraju sa decom o voću i gde ono raste. Ovo pomaže deci da lakše prihvate zdrave navike u ishrani što kasnije primenjuju tokom celog života.
Komentari (0)