Iako verovatno nikada niste razmišljali o tome da li je krckanje u vratu ili upotreba grejalice tokom zime opasno po zdravlje, neurolog Babing Čen tvrdi da morate da izbegavate ove naizgled bezazlene stvari koje svakodnevno radimo ako želite da smanjite rizik od demencije, moždanog udara i raka.
Krckanje u vratu, ili kako to Babing opisuje "nameštanje vrata uz upotrebu sile", koje obično rade kiropraktičari, nosi sa sobom veliki rizik.
Nameštanje vrata
- Iako se ovo retko dešava, tokom nameštanja vrata, moguće je da dođe do oštećenja vertebralne arterije koja dovodi krv do mozga i kičme. Kada se arterija ošteti, moguće je stvaranje krvnih ugrušaka koji blokiraju dovod krvi do mozga, što uzrokuje moždani udar. Ukoliko već imate oslabljene krvne sudove, nameštanje vrata može da predstavlja veliki rizik. Kada se radi o bolu u vratu, predlažem mnogo bezbednije opcije kao što su istezanje, umereno vežbanje ili fizikalna terapija - kaže doktor.
Hronična glavobolja
- Ne smete da ignorišete glavobolje, naročitoi ako se razlikuju od prethodnih, jer to bi mogao da bude znak krvarenja u mozgu, tumora ili aneurizme. Simptomi koje morate ozbiljno da shvatite su iznendani bo, glavobolja sa bolom u vratu ili groznicom i promene u mentalnim funkcijama - navodi Babing.
Nekvalitetan san
Hronični nedostatak sna uvećava rizik od demencije. Tokom spavanja, ćelije u mozgu se skupljaju što omogućava da se ukloni ostatak beta amiloida, proteina koji ometa komunikaciju u mozgu i izaziva demenciju. Babing smatra da je idealno spavati najmanje šest, a poželjno je, osam sati.
Grejalice
Tokom zime upotreba grejalica je jedan od najvećih problema, jer kako neurolog tvrdi, one ne samo da predstavlju rizik od požara već su i opasne po zdravlje jer povećavaju rizik od trovanja ugljen monoksidom. Dokazano je da ugljen monoksid uvećava rizik od demencije jer uskraćuje kiseonik ćelijama u mozgu zbog čega one odumiru.
Razgibavanje
Deluje smešno, ali ako planirate da očistite sneg ispred kuće, bilo bi dobro da se prvo pripremite za to uz nekoliko minuta istezanja.
- Hladno vreme "vara" mozak i zato imamo utisak da ne radimo naporno jer se ne znojimo i nije nam vrućina. A ovo je opasno jer prosta stvar kao što je čišćenje snega može da poveća rizik od nesvestice i povreda glave. Obavezno se prvo razgibajte i pravite česte pauze - objašnjava dr Babing.
Zimska depresija
- Ne ignorišite zimsku depresiju koju izaziva kratak dan i nedostatak svetlosti. Ovo nije samo trenutno neraspoloženje, već može dovesti do ozbiljnih kognitivnih i emocionalnih promena, kao što su loša koncentracija, umor i nedostatak motivacije. Ovo se dešava jer nedostatak svetlosti ometa proizvodnju serotonina u mozgu, hormona koji pobiljšava raspoloženje, kao i melatonina koji određuje kada idemo na spavanje. Idite napolje i prošetajte po danu - zaključio je doktor Babing Čen, prenosi Dejli Mejl (Daily Mail).
Komentari (0)