Spavanje je izuzetno važno za naše fizičko i psihičko zdravlje. Tokom sna se ćelije organizma regenerišu i telo je spremno za naredni dan i sve što nas čeka. Treća faza u spavanju ili tzv. sporotalasno spavanje, odnosno dubok san, traje između 20 i 40 minuta i to je prema jednom istraživanju od prošle godine ključno za smanjenje rizika od demencije. U ovoj fazi spavanja otkucaji srca se usporavaju kao i moždani talasi, a krvni pritisak pada.
Dubok san ima svoje prednosti i pozitivan uticaj na naše zdravlje, jer jača naše mišiće, kosti i imuni sistem. Istraživanju iz 2023. godine otkrilo je da su osobe koje su imale promene u mozgu povezane sa Alchajmerovom bolešću, pokazale bolje rezultate na testovima kada su imale dubok san.
Metju Pase naučnik sa jednog australijskog univerziteta koji proučava neurone objasnio je da dubok san umanjuje starenje mozga na mnogo načina i povećava uklanjanje metaboličkog otpada iz mozga. Ipak, kako ističe do skoro nisu bili sigurni da gubitak dubokog sna ima uticaj na razvoj demencije.
Ispitanici koji su bili predmet istraživanja Pase i njegovih kolega imali su više od 60 godina upoređujući dve studije spavanja, a onda i praćenje demencije među učesnicima do 2018. godine.
Shutterstock
- Koristili smo ih da bismo ispitali kako se spori san promenio sa starenjem i da li su promene kod dubokog sna povezane sa rizikom od demencije u kasnijem životu do 17 godina kasnije - kaže Pase.
Možda vas zanima…
Tokom 17 godina praćenja, među učesnicima je zabeleženo 52 slučajeva, prenosi Sincealert. Utvrđeno je da se stopa njihovog dubokog sna smanjuje od 60 godina nadalje, a gubitak dostiže vrhunac izmežu 75 i 80 godine, da bi se nakon toga izjednačio.
Upoređujući dve studije, istraživači su otkrili vezu između svakog procentnog poena smanjenja dubokog sna na godišnjem nivou i povećanog rizika od razvoja demencije od 27 odsto. Kada su se fokusirali na Alchajmerovu bolest, kao najčešći oblik demencije rizik se uvećao na 32 procenata.
Takođe, nedostak dubokog sna je povezano sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Mnopgi naučnici osporili su ovu teoriju rekavši da je demencija pre svega uzrokovana genetskom predispozicijom i da dubok san nikako ne utiče na njen razvoj, ali da poremećaj spavanja može biti posledica demencije.
Demencija je sveobuhvatni izraz za promene u mozgu koje uzrokuju gubitak kognitivnih sposobnosti i najčešće pogađa stariju populaciju. Javlja se postepeno i kad se dijagnostikuje najčešće je već u poodmakloj fazi bolesti. Lek ne postoji, ali se stanje može držati pod kontrolom jedno vreme.
Simptomi demencije su:
- Poteškoće u obavljanju svakodnevnih zadataka
- Učestalo ponavljanje reči ili radnji
- Problemi u komunikaciji
- Gubljenje u prostoru ili vremenu
- Promena ličnosti
- Zabuna oko vremenskih odrednica
- Zanemarivanje higijene
- Zaboravnost
- Apatija
U poodmakloj fazi bolesti pacijent ima sve većih problema sa govorom, povlači se u sebe, amože da pokazuje i agresivnost.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)