Pandemija korone koju je 10. marta 2020. proglasila Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i okončala je tri godine kasnije ostavila je velike posledice na zdravlje ljudi.
Kašijap Patel, jedan od vodećih američkih onkologa otkrio je nedavno kako je promećen sve veći broj oboljevanja među mlađim pacijentima od retnih i vrlo agresivnih vrsta raka od 2021. godine do danas.
Kako je objasnio za Washington Post, upravo te godine je imao pacijenta u 40-im sa retkim i smrtonosnim rakom žučnih puteva koji obično pogađa stariju populaciju.
Ubrzo su mu se javile i druge kolege koje su mu rekle da su lečili pacijente koji su imali slične dijagnoze. U roku od godinu dana samo u njegovoj ordinaciji zabeleženo je čak 7 slučajeva.
- Za 23 godine rada i iskustva u okologiji nikad ovako nešto nisam video. Bilo je i drugih čudnih stvari: više pacijenata koji su se borili sa više vrsta karcinoma koji nastaju skoro istovremeno, i više desetina novih slučajeva sve mlađih bolesnika koji su pogođeni retkim i agresivnim vrstama karcinoma. Nisam mogao da se ne zapitam da li koronavirus može da zapali žar od raka? - rekao je dr Patel.
Simptomi raka žučnih puteva:
- žutica
- bol
- mučnina
- gubitak težine
Tumor se često otkriva u poodmakloj fazi bolesti kada je lečenje pacijenta vrlo otežano.
Možda vas zanima…
Shutterstock
Porast broja agresivnih karcinoma otkrivenih u u kasnoj fazi bolesti od početka pandemije potvrđuju i podaci Nacionalnih službi za zdravlje, kao i brojnih Insituita koji se bave kancerom.
Mnogi stručnjaci su uglavnom odbacili ideju da virus korone ima bilo kakav utivcaj na nagli porast obolelih od tumora, pojavu retkih vrsta bolesti posebno kod mlađe populacije.
Džon T. Šiler, istraživač Nacionalnog instituta za zdravlje i pionir u proučavanju virusa koji izazivaju rak, rekao je da patogeni za koje se zna da izazivaju tumor dugotrajno opstaju u telu.
On naglašava da repiratorni virusi, kao što je korona ili virus gripa, inficira pacijenta, a zatim obično nestane i ne zadržava se u organizmu, tako da ne može biti uzročnik raka.
- Nikada ne reci nikad, ali ta vrsta virusa ne sugeriše da je umešana u pojavu tumora - rekao je Šiler.
Ideja da neki virusi mogu izazvati ili ubrzati rak nije nova. Naučnici su proučavali ovu mogućnost još šezdesetih godina prošlog veka, a danas istraživači procenjuju da 15 do 20 procenata svih karcinoma širom sveta potiče od infektivnih agenasa kao što su HPV, Epstein-Barr i hepatitis B.
Shutterstock
Verovatno će proći mnogo godina pre nego što svet dobije konačno odgovore o tome da li je koronavirus uzročnik porasta obolelih od raka posebno među mladima. Međutim, Patel i drugi zabrinuti lekari pozivaju naučnike da ovo pitanje postave kao prioritet znajući da bi to moglo uticati na lečenje miliona pacijenata obolelih od raka u narednim decenijama.
- U potpunosti nedovoljno istražujemo ovaj virus. Efekti stalnog dobijanja koronavirusa tokom života je mnogo značajniji nego što ljudi misle - smatra Daglas Vales genetičar i evolucioni biolog sa Univerziteta u Pensilvaniji.
Prema dosadašnjim podacima ne postoji direktna veza imeđu Kovida-19 i kancera. Direktor Centra za istraživanje rak u laboratoriji Kold Spring Harbor i bivši predsednik Američkog udruženja za istraživanje raka Dejvid Tuvesen rekao je da nema dokaza da koronavirus direktno transformiše ćelije kako bi ih učinio kancerogenim.
On je pojasnio da studije objavljene u prethodnih 9 meseci sugerišu da infekcija virusom korona može da izazove zapaljenske procese u organizmu koji bi, u teoriji, mogli da pogoršaju rast ćelija raka.
shutterstock.com
Ali, na isti način telo reaguje i na druge rizike kao što je pušenje, upotreba alkohola, azbest ili mikroplastika.
- Kovid uništava telo i tu može da se poajve karcinomi. Autopsijske studije ljudi koji su umrli od korone pokazale su da su imali prerano ostarelo tkivo - dodao je on.
Do sada je bilo poznato da se tumor najčešće javlja u jednom delu tela, a potom širi na ostale organe. Ipak, nedavno je primećeno da postoje pacijenti koji odjednom imaju po tri vrste karcinoma - tumor kostiju, leukemiju i rak krvi što dodatno zbunjuje naučnike.
Istraživanja u ovoj oblasti se nastavljaju, a naučnici apeluju da se ne donose prerani zaključci.
Podsećamo, dosadašnja istraživanja su pokazala da oboljevanje od korone dovodi do slabljenja srčanog mišića što za posledicu ima povećan broj pacijenata sa srčanim bolestima.
Komentari (0)