Decenijama unazad istraživači se bave proučavanjem menopauze, njenim simptomima i uticajem na žensko zdravlje, međutim, malo je studija koje objašnjavaju vezu između ženskog mozga i ovog stanja. Liza Moskoni je deo talasa istraživača koji se bave ovim pojmom i ona ima za cilj da se menopauza preoblikuje ne samo kao događaj reproduktivnog zdravlja već i kao neurološki događaj, prenosi Gardijan.
Stručnjaci ističu da je zanemarivanju ove veze doprinela starost i se*sizam kao i njihovo ukrštanje, međutim sada su nastale promene koje, prema njihovim rečima, imaju pozitivan uticaj.
Istraživanja pokazuju da 60 do 86 odsto žena traži medicinsku negu zbog simptoma menopauze i da se osećaju razočarano i neshvaćeno nakon zakazanih termina. Statistika pokazuje da je vrlo malo žena ispod 40 godina informisano o menopauzi i da se mali deo pružalaca ovih usluga oseća spremnim da odgovore na ta pitanja.
Šta se dešava sa mozgom tokom menopauze?
Menopauza se sastoji od tri faze: perimenopauze - višegodišnje tranzicije koja vodi do poslednje menstruacije, menopauze i postmenopauze ili sve godine nakon menopauze. To je prirodan proces i označava kraj mogućnosti rađanja dece. Za to vreme jajnici prestaju da oslobađaju jajne ćelije, a proizvodnja estrogena i progesterona značajno opada.
Foto: Shutterstock
Kada ženi izostane menstruacija više od 12 meseci, smatra se da je ušla u menopauzu. Oko 70 odsto žena doživljava neurološke simptome tokom tranzicije menopauze, ističu stručnjaci. Dok je nekada ova faza bila povezana samo sa jajnicima sada se razume da su simptomi talasi vrućine, zaboravnost, promene raspoloženja i nesanica neurološki simptomi.
U jednoj studiji iz 2021. godine rezultati su pokazali razlike u strukturi mozga, kako različiti delovi mozga međusobno komuniciraju i energetskom metabolizmu u fazama menopauze.
Možda vas zanima…
Mnoge od ovih promena su, prema rečima autora studije, kritične i privremene, poput pada zapremine sive materije u prekuneusu, delu mozga koji je zadužen za pamćenje dok mozak pokušava da nadoknadi ove promene kroz povećan protok krvi i proizvodnju energije. Ovo je pokazalo da se ove promene dešavaju zbog menopauze, a ne samo zbog starenja i da je ovo stanje ne samo reproduktivno prelazno stanje, već i neurološka tranzicija.
Uticaj menopauze na pamćenje
Tokom menopauze mnoge žene su prijavile da imaju moždanu maglu povezanu sa zaboravom. Istraživači su objasnili kako sposobnost žena da pamte opada tokom menopauze, međutim koji su faktori koji dovode do toga još nije dokazano. Budući da žene nadmašuju muškarce u pamćenju, one samo "padaju na njihov nivo" tokom menopauze.
FOTO: shutterstock.com
Nakon analize krvi učesnika studije otkrivena je veza između čestih talasa vrućine i povećane verovatnoće od Alchajmerove bolesti. To ne znači da će osoba razviti ovu bolest u menopauzi, ali vezu treba ispitati, jer žene u postmenopauzi predstavljaju 70 odsto pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.
Kako brinuti o mozgu u menopauzi?
Stručnjaci napominju da bi žene trebalo da modifikuju način života pre menopauze. Neophodno je održavanje zdravlja mozga kroz ishranu, vežbanje, pozitivne društvene interakcije i upravljanje stresom. Pušenje, na primer, može izazvati ranu menopauzu. Postoje medicinske opcije koje smanjuju simptome menopauze poput hormonske terapije koja uključuje različite lekove koji menjaju estrogen, progesteron ili kombinaciju. Kognitivna bihejvioralna terapija, SSRI i lekovi za talase vrućine mogu takođe olakšati simptome menopauze.
Dalja istraživanja mogla bi da otkriju nove načine lečenja, boljeg razumevanja onoga što mozak čini otpornijim ili ranjivijim tokom menopauze i boljih smernica šta da očekujete.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)