Migrena nije obična glavobolja - to je složen neurološki poremećaj u kojem mozak nepravilno obrađuje senzorne informacije. Dok se kod dečaka i devojčica u detinjstvu migrene javljaju podjednako, nakon puberteta žene dvostruko ili čak trostruko češće pate od ovog stanja. Nova istraživanja pokazuju da migrena pogađa svaku treću ženu, dok kod muškaraca javlja se ređe, kod otprilike jednog od petnaest.
Napadi migrene obično traju od nekoliko sati do nekoliko dana i praćeni su pulsirajućom glavoboljom, umorom, vrtoglavicom, mučninom, povraćanjem i poteškoćama s koncentracijom. Osobe sa migrenom često su preosetljive na svetlost, buku i mirise, a mogu osećati i bol ili napetost u licu i vlasištu. Upravo ovi popratni simptomi pomažu lekarima da dijagnostikuju migrenu, više nego sama lokacija ili intenzitet bola.
Zašto žene češće pate od migrena?
Razlike se javljaju nakon puberteta, kada hormoni poput estrogena i progesterona počinju intenzivno da deluju u telu. Osim tipa hormona, presudna je i njihova fluktuacija. Mnoge žene primete pogoršanje migrena tokom puberteta, menstruacije, trudnoće i perimenopauze. Na primer, napadi često nastaju nekoliko dana pre menstruacije, kada nivo estrogena naglo pada, a mozak postaje osetljiviji na okidače migrene.
Schutterstock/PeopleImages
Hormonalne promene mogu izazvati tzv. kortikalnu šireću depresiju - talas usporene moždane aktivnosti koji pokreće migrenu. Pad estrogena utiče i na trigeminalni nerv, ključan za osećaj bola kod migrene. Trudnoća može dodatno destabilizovati stanje, naročito u prvom tromesečju, dok se u drugom i trećem tromesečju stanje često stabilizuje.
Posle porođaja, zbog naglog pada hormona, migrene se mogu ponovo pojaviti. Tokom perimenopauze nepredvidivi skokovi estrogena, valunzi i promene raspoloženja dodatno otežavaju kontrolu napada.
Možda vas zanima…
Shutterstock/fizkes
Hormonska kontracepcija i terapija u menopauzi ponekad pomažu stabilizaciju migrena, ali kod nekih žena mogu izazvati pogoršanje, u zavisnosti od individualnog odgovora organizma. Migrena se često nasleđuje, naročito majčinom linijom, zbog mitohondrija - ćelija koje proizvode energiju i prenose se samo od majke.
Oslabljeni mitohondrijski enzimi mogu uzrokovati energetski deficit u mozgu, što čini osobe sklonije napadima pod uticajem stresa, nedostatka sna ili preskakanja obroka.
Postoji i snažna veza između migrene kod žena i mentalnog zdravlja - češće se javljaju anksioznost i depresija kao odgovor na stres. Stručnjaci sa Monash Universityja naglašavaju da je važno voditi dnevnik simptoma i menstrualnog ciklusa. Beleženje dana kada nastaju napadi i njihovo poređenje s fazama ciklusa pomaže lekaru da preporuči personalizovani plan lečenja, koji može uključivati hormonsku ili nehormonsku terapiju.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)