Da li vam je nekad palo na pamet zašto nakon hrane ima dovoljno mesta i za poslednji čips? Neke namirnice podležu "prevarenju" iako su suštinski ultraobrađene, tvrde naučnici, zbog čega deluju manje zasitno. Stručnjaci ističu da to može biti lanena pločica, žitarice za doručak, sladoled ili neka poslastica. U suštini svi oni imaju listu osnovnih početnih sastojaka, prenosi nypost.com.
Da bi ljudi izbegli trošenje novca na celovitu hranu, proizvođači se fokusiraju na osnovne prehrambene useve poput kukuruza, pšenice i krompira, na njihove osnovne molekularne komponente, a što se u poslu sa grickalicama zove "kaša".
Kako se ističe u jednom od snimaka Starch Europe, evropskog udruženja industrije skroba, ono što se uglavnom estrahuje su skrobna kaša, mlečna mešavina skroba i vode, ali su tu i proteini i vlakna. Polovina ove škrobne kaše ide na proizvodnju šećera na bazi skroba i drugih derivata, koji nastaju hidrolizom,a to je proces sličan ljudsok varenju. Ovaj proces mnogi stručnjaci upoređuju sa mamom pticom koja žvaće i vraća hranu kako bi njeni mladunci lakše jeli.
shutterstock.com
Uz to nije nepoznato da proizvođači koriste industrijske mehanizme za preradu hrane i boje, poput emulgatora i veštačkih aroma, navodi ovaj portal. Na taj način kupcima je u ponudi veliki izbor, od gastronosmkih jela, lepinja za hamburgere do žitnih počica.
Zbog nedostatka proteina, vlakana i drugih hranjivih sastojaka unapred svarena hrana zaobilazi signal koji obaveštava sve nas da smo siti.
Možda vas zanima…
Stručnjaci ističu da često nedostaje taj signal koji nam kaže "dosta je" i ako smo ubacili duplo više kalorija zbog čega se ljudi mogu osećati nezasićeno i ljutito dok posežu za novim kesicama slatkiša i drugih obrađenih namirnica.
Grickalice mogu prouzrokovati mnoge zdravstvene probleme. Studije su pokazale da ultra obrađena hrana čini oko 73 odsto hrane u SAD, a prosečna Amerikanka dobija više od 60 odsto kalorija iz takve hrane.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)