Srčani zastoj je opasnost koja se može fatalno završiti. Hitna reakcija može da napravi bitnu razliku i da spase živote. Srčani zastoj, nažalost, nije retka pojava. U Evropskoj Uniji skoro 350.000 osoba godišnje doživi srčani zastoj. Od tog broja se oko 90 odsto slučajeva završi fatalno. Zbog toga je veoma bitno naučiti osnovne principe pravilnog izvođenja kardiopulmonarne reanimacije (CPR), obezbediti dovoljan broj masaže srca i odmah pozvati Hitnu pomoć, piše britanski Sun.
Smatra se da 70 odsto srčanih zastoja koji se dešavaju van bolnice, zapravo se dogodi u kući, a da kod polovine njih nema nikoga prisutnog pored osobe koja je doživela srčani zastoj. Ako se srčani zastoj dogodi van bolnice i uradi se CPR, stopa preživljavanja je ipak mala, ali značajna i iznosi 10,8 odsto. Ukoliko do srčanog zastoja dođe u samoj bolnici, stopa preživljavanja iznosi 25,5 odsto. Ukoliko se ne primeni CPR, moždana smrt će nastupiti za manje od 10 minuta.
shutterstock.com
CPR obuhvata grupu intervencija koje se izvode da bi se obezbedila oksigenacija, tj. transport kiseonika do ćelija i cirkulacija, tj. kruženje krvi u telu tokom srčanog zastoja.
Reanimacija se koriste da bi se osobi koja je doživela zastoj rada srca i zastoj disanja ponovno uspostavile vitalne funkcije. Osnovni cilj je dopremanje dodatnih količina kiseonika mozgu, srcu i ostalim vitalnim organima sve dok se složenijim medicinskim postupcima ne uspostavi adekvatna srčana akcija i spontano disanje. On se izvodi snažnim pritiskom na centar grudnog koša, odnosno na grudnu kost, a potrebno je vršiti snažan pritisak 100 do 120 puta u minutu. Hitna pomoć je najbitnije da stigne na vreme.
Kako prepoznati akutni zastoj srca?
- Gubitak vesti
- Prestanak disanja
- Gubitak pulsa na velikim krvnim sudovima (na vratu, butinama)
- Promena boje kože i vidljivih sluzokoža
- Široke zenice (spadaju u nesigurne znake)
Pixabay.com
Osoba koja ima srčani zastoj pašće u nesvest. Njeno disanje će biti nepravilno, može delovati kao i da ne diše, a svakako se neće sama probuditi iz nesvesti i neće regovati ni na šta.
Možda vas zanima…
- Srčani zastoj se može dogoditi svakome u bilo koje vreme i što pre osoba primi kompresiju grudnog koša (CPR) i defibrilaciju, veće su joj šanse za preživljavanje. Najgora stvar koju možete učiniti u hitnom slučaju srčanog zastoja je da ne radite ništa - rekao je dr David Boven, stručnjak za reanimaciju.
Istraživanje, objavljeno prošle godine, pokazalo je da 74 odsto ljudi zna kako se radi CPR. Uprkos tome, samo 44 odsto bi se osećalo dovoljno sposobnim u izvođenju i jedva bi se na to odlučio. Nakon što pozovete Hitnu pomoć, možete da počnete sa kompresijama grudnog koša.
Ručna reanimacija sprovodi se na sledeći način:
- kompresije vršiti na sredini grudne kosti
- stavite koren dlana na sredinu grudnog koša što odgovara donjoj polovini grudne kosti
- dlan druge ruke stavite na svoju ruku i isprepletite prste ruku (važno je da pritisak nije na rebrima)
- pritisnite grudnu kost pa otpustite pristisak bez sklanjanja ruku
- kompresije i ponavljanje treba da bude u istom ritmu
- ritmično ponavljate kompresije se radi dok pacijent ne dođe svesti ili ne stigne Hitna Pomoć
- ne vršite pritisak na trbuh ili na donji kraj grudne kosti zato je važno da ruke stoje na sredini grudne kosti
Pažljivo pratite uputstva kol centra Hitne pomoći dok ambulantna kola ne stignu. Nije svejedno, ovako možete spasti život.
Kod nas defibrilatore koriste osposobljenja stručna, medicinska lica. U pitanju su medicinski uređaji koji stvaraju električni udar u srcu, a koriste se zbog zastoja srca. Suprotno ustaljenom mišljenju, defibrilatori se ne koriste nakon što je srce prestalo s radom. Zapravo, velika električna struja na veoma kratko vreme zaustavlja rad srca, koje radi nepravilno ili vrlo blizu zaustavljanja. Defibrilator tako omogućava srcu da se vrati starom načinu rada. Ako je aktivacija defibrilacijom uspela, nervne ćelije koje dopiru iz mozga do zaustavljenog srca odmah nastavljaju da šalju srcu nove signale, pa ono nastavlja da radi kao i pre. Nakon što je srce stalo, upotreba defibrilatora je beskorisna.
Defibrilatori se koriste od 1958. a njihova upotreba je otkrivena slučajno. Lekari u bolnici Džons Hopkins, u Baltimoru, SAD, su ispitivali kako srce kod psa u laboratoriji reaguje na strujni udar. Kada su to uradili, primetili su da je došlo do pulsnog talasa i lekari su shvatili da na ovaj način mogu da obezbede delimično funkcionisanje krvotoka.
Komentari (0)