Koronavirus posebno je opasan za srčane bolesnike. Pre pojave pandemije kovida jedini poznati virus koji je uticao na srce bio je koksaki. Međutim, sve se promenilo krajem 2019. kad je korona počela da hara svetom.
Čuveni hardiohirurg prof. dr Miljko Ristić objasnio je za Srećnu republiku zašto je dolazilo do velikog broja infarkta u vreme pandemije koronavirusa i kakve posledice taj virus kasnije može da ostavi na srčani mišić.
Detaljnije o ovoj, za srčane bolesnike, važnoj temi pogledajte u sledećem video prilogu:
Prema rečima jednog od naših najpoznatijih stručnjaka, registovano je 172 simptoma kod obolelih od korone, ali su dominirali oni na srcu i plućima.
- Korona pravi zgrušavanje u krvnim sudovima u celom našem organizmu, a ne samo u plućima, iako je pre svega respiratorna bolest. A kad imate okludirane krvne sudove u plućima i srcu onda dolazi do fatalnog ishoda, što je bio i razlog povećane smrtnosti od ovog virusa - rekao je on.
Iako antibiotici ne deluje na viruse, pacijenti sa kovidom su dobijali izuzetno jake antibiotske lekove.
- Kad je organizam oboleo od korone on je osetljiv i na bakterije koje su dodatno pogoršavale stanje pacijenata. Zato su davani antibiotici kako bi se "ubile" bakterije - objasnio je prof. Ristić.
Kako je istakao, primećen je povećan broj miokarditisa kod dece i mladih kao posledica preležanog kovida.
- Pre korone nastanak miokarditisa vezivao se za virus koksaki. Kad je srčani mišić zahvaćen virusom pitanje je da li će se u potpunosti oporaviti, jer on gotovo uvek ostavlja neke posledice. Tipični simptomi su slabost i malaksalost i to ne samo kod miokarditisa, već i kod srčanih mana - objasnio je za naš potral prof. dr Miljko Ristić.
Komentari (0)