Mnogi se žale na loše spavanje, rad na poslu koji zahteva svakodnevno sedenje, često i pogurenost, pa bol u vratu povezuju upravo sa tim činiocima, kao i sa lošim držanjem, potencijalnim uklještenim živcem ili položajem vrata pod nepravilnim uglom na jastuku. Međutim, kako upozoravaju stručnjaci, u nekim slučajevima taj bol može biti ozbiljno upozorenje da osoba pati od zdravstvenog problema koji bi se u redovnim okolnostima teško povezao sa takvim simptomima, a koji i te kako može da ugrozi i život pacijenta. Reč je o srčanom udaru.
Prema statistici, stopa preživljavanja infarkta 7 od 10 slučajeva, međutim, u boljem su položaju oni koji stignu ranije u bolnicu. Nacionalna zdravstvena služba Ujedinjenog Kraljevstva sugeriše da 70 odsto ljudi zna da je bol u grudima simptom srčanog udara, ali je mali postotak, svega 30 odsto, svesno manje poznatih simptoma tog opasnog stanja. Samo neki od njih su bol u vratu, vrtoglavica, kratak i isprekidan dah, znojenje i mučnina. Ukoliko se javi i kašalj, a zatim osećaj anksioznosti, to su nepobitni pokazatelji da je u pitanju nadolazeći srčani udar. Kod muškaraca on je često praćen i jakim bolom u grudima, dok se kod žena javljaju mučnina, ali i bolovi u leđima i vilici.
Srčani udar prouzrokuje gubitak kiseonika, što sprečava dotok krvi u srce i može dovesti do ozbiljnih oštećenja njegovog mišića. Srčani zastoj mnogi mešaju sa srčanim udarom iako nemaju sličnosti. Kod srčanog zastoja se ne javljaju gotovo nikakvi simptomi, a može se desiti da osoba samo izgubi svest. Kod zastoja pacijent gubi puls kada srce stane i ako ne dobije terapiju može umreti, prenosi britanski San.
unplash
Problemi sa srcem i sa cirkulacijom jesu bolesti savremenog doba, a smatra se da je faktor rizika, osim stresa, i pušenje. Slede prekomerna težina i konzumiranje previše alkohola. Kod nekih ljudi uzrok se može naći i u metaboličkim faktorima, poput visokog holesterola ili dijabetesa.
Što se tiče stresa, većina ljudi se teško bori sa njim, pre svega zbog brzog tempa življenja i previše obaveza. Stručnjaci, međutim, smatraju da postoje preventivni koraci koji se mogu preduzeti kako bi ljudi uspešno "upravljali" stresom, a što uključuje fizičku aktivnost ili meditaciju i prvenstveno brigu o svom mentalnom zdravlju.
Genetika, takođe, igra važnu ulogu, pa je verovatnća nasleđivanja kardiovaskularnih bolesti veća ukoliko je neko od bliskih osoba iz porodice patio od istog problema. Takođe, interesantno je da su istraživanja pokazala da su tim oboljenjima skloniji ljudi tamnije rase i južnoazijskih nacionalnosti.
Možda vas zanima…
Komentari (0)