Tokom srčanog zastoja, srce odjednom prestaje da kuca. Srčani zastoj i infarkt miokarda nisu ista stanja. Infarkt je posledica loše cirkulacije kroz srčane arterije, koronarna arterija se blokira i krv ne može da stigne do srca. Srčani zastoj je manifestacija kojoj prethodi poremećaj srčanog ritma. Mnogi mešaju ove dve stvari, zato je neophodno razjašnjenje. Nakon 3 do 5 minuta od nastanka srčanog zastoja nastaje ireverzibilno (nepovratno) oštećenje moždanih ćelija, zato je neophodno reagovati na vreme.
Srčani zastoj praćen je simptomima kao što su nesvestica, vrtoglavica, nepravilan rad srca, bol u grudima, kratak dah i mučnina. On se javlja iznenada i preživljavanje zavisi od brzine reagovanja. Potrebno je pozvati službu hitne medicinske pomoći i dok ne stigne lekarska pomoć pružiti pacijentu kardiopulmonalnu reanimaciju.
Shutterstock
Najveći problem nastaje što ljudi mešaju srčani udar, tačnije infarkt i srčani zastoj. Čak i kad shvate da je srčani zastoj u pitanju, najveći procenat ljudi nema dovoljno samopouzdanja da pokuša da izvrši reanimaciju koja je preko potrebna. Navodi se da jedna od 4 odrasle osobe (24 odsto) priznaje da se ne bi osećala nimalo sigurno i sposobno da pomaže nekome u stanju srčanog zastoja. Samo 3 od 10 ljudi shvata da srčani zastoj znači da je pacijent klinički mrtav i da je neophodno da usledi reanimacije.
- Suprotno opštoj pretpostavci iznenadni srčani zastoj ne dolazi sasvim nenajavljen. Podaci pokazuju da pacijenti koji dožive srčani zastoj češće posećuju lekara. Ovaj uvid može poslužiti kao povod da se učine dodatni napori da se otkriju osobe sa neposrednim rizikom od iznenadnog srčanog zastoja - objašnjava kardiolog dr Han Tan iz Amsterdam University Medical Centre u Holandiji.
Shutterstock
Na osnovu ispitivanja procenjeno je da će svega 10 odsto stanovništa odmah pristupiti procesu reanimacije ukoliko primete da osoba gubi svest i žali se na bolove koji su tipični za srčani zastoj. Srčani zastoj je najteži i kod njega ima najmanjeg procenta preživelih u odnosu na srčani i moždani udar, a šanse su pola-pola što se preživljavanja tiče.
- Pacijenti i pružaoci primarne zdravstvene zaštite moraju ozbiljnije da shvate određene simptome kao što su bol u grudima, lupanje srca, vrtoglavica, nesvestica i kratak dah. Snaga pritiska prilikom reanimacije mora se prilagoditi telesnoj građi pacijenta. Pritisak treba da bude toliki da se kod odrasle osobe grudna kost potisne za najmanje 5 centimetara, ali ne više 6 centimetara - objašnjava dr Džejms Kant iz Centra za istraživanje srčanih problema u Velikoj Britaniji, a prenosi San.
Možda vas zanima…
Komentari (0)