Iako se trudimo da se hranimo zdravo, unosimo vitamine i jačamo organizam, virusi i štetne bakterije nažalost pronalaze put do našeg tela i ono mora da se izbori sa njima. Uglavnom puštamo naš imunološki sistem da se sam izbori sa tim. Međutim, kada je bolest u pitanju nisu svi imuni sistemi isti. Činjenica je da se neki ljudi češće razbolevaju u odnosu na druge. Iako mnogi smatraju da su bolestima najviše izloženi oni koji rade u kolektivima i zdravstvenim ustanovama, svako može biti izložen bolesti i prehladi.
Svaka osoba se razboli drugačije ali i drugačije oporavlja, prenosi Saintifikamerikan. Ne oporavljaju se svi isto nakon preležanog gripa ili Kovida. Međutim, uzrok toga zašto se neki ljudi češće razboljevaju je još uvek u velikoj meri nepoznat. Ipak, rad koji je objavljen u časopisu Nature Comunications objašnjava komponente imunološke otpornosti, odnosno sposobnosti da se obnove neke imunološke funkcije koje sprečavaju bolesti i kontrolišu upalu uzrokovanu nekim zaraznim bolestima.
Faktori koji utiču na to da se neko češće razboli
Sunil Ahujo, profesor medicine na Univerzitetu Teksas u Centru za zdravstvene nauke u San Antoniju, objašnjava da postoje tri glavna faktora zbog čega su neki ljudi podložniji bolestima u odnosu na druge. Jedan od njih je genetska predispozicija da se lakše zarazite. To može značiti da imate urođene "greške" u genima a što je važno za imunitet ćoveka.
Drugi je okruženje u kojem živite gde postoji teret infekcije. Naši preci su umirali u 50-im godinama jer su imali veće antigensko opterećenje, tj. količinu inflamatonog stresa koju infekcija izaziva jer nisu postojale vakcine i bolji životni standard.
Treći je odgovor na inflamatorni stres. Odnosno da pojedinci različito reaguju na različite infekcije. Okruženje igra važnu ulogu, a ta genetska stvar koja štiti od jedne infekcije može biti štetna za drugu. Doktor navodi da svi reaguju isto na upalu i da telo tom prilikom šalje signal da treba obezbediti bela krvna zrnca koja će sprečiti dalje širenje upale.
Ljudi u nekim profesijama češće obolevaju
Ova osetljivost je kako napominje Ahujo zasnovana na populaciji, a ne na pojedincu. Radnici u školama, su zbog velikog broja dece u školama izloženi respiratornim virusima i što je veća izloženost veća je verovatnoća da će doći do degradacije. Kroz takve cikluse, napominje on, prolazimo više puta u životu. Neki ljudi će uprkos tome sačuvati otpornost, drugima će odgovor biti umereno degradiran dok će biti i onih koji imaju tu podložnost degradaciji u bilo kom uzrstu.
Kako smanjiti rizik od izlaganja patogenima?
Doktor napominje da je kod starijih ljudi dobra navika što u bolnicu ulaze sa maskama na licu kako bi se zaštitili jer su svesni da im to može narušiti zdravlje. Ishrana i vežbe su najvažniji u sprečavanju rizika od infekcija. Ljudi koji su aktivni i redovno vežbaju imaju imunološke prednosti. Postoji važna komponenta u tome da ljudi treba da promene ponašanje, što je izuzetno teško. Ipak, doktor napominje da su dve važne stvari na koje bi se on fokusirao: korišćenje zdravorazumske mere predostrožnosti i bavljenje pitanjima ponašanja.
Komentari (0)