Džoan Tompsom proslaviće 104. rođendan 26. juna. U domu za negu starih lica u koji je smeštena pozvali su ljude iz svih krajeva sveta da joj pošalju čestitku, a cilj je da na njeno ime pristigne onoliko poruka koliko puni godina.
Ta vitalna bakica voli da igra bingo, ali i da pleše, posebno uz snimke sa TikToka, što joj, kako tvrdi, jedino pomaže da bude aktivna, vitalna i dugovečna. Zbog godina ona ne može da pleše kao nekad i uglavnom vreme provodi u invalidskim kolicima, ali s vremena na vreme uspe da ustane i napravi nekoliko plesnih koraka.
Džoan je rođena 26. juna 1919. i bila je jedno od 13 dece u porodici. Kako je ispričala za britanski Miror, bila je nestašna kao dete, pela se po drveću i skakala na sve strane. Bistrog uma ta vremešna bakica je ispričala da je njeno detinjstvo bilo potpuno drugačije nego što je mladima danas.
- Tata i mama su bili strogi. Za Božić bi svako dete dobilo čarapu u kojoj su bile jedna mandarina, jabuka i nekoliko bombona. Igrali smo se i bili srećni - ispričala je ona.
Sa 14 godina je otišla od kuće i zaposlila se pomažući deci koja su imala problema s učenjem. Udala se kao veoma mlada i seća se da su ona i njen suprug Rob za vreme Drugog svetskog rata za dlaku izbegli da poginu tokom bombardovanja.
- Moj muž je hteo da popije čašu piva pa smo krenuli do obližnjeg paba. Na pola puta nas je zatekla uzbuna za vazdušnu opasnost pa smo se sklonili ispod jednog drveta. Sećam se kako sam zarila nokte u koru drveta koliko sam se plašila. Kad je opasnost prošla otišli smo do paba gde je zjapio ogroman krater nakon što je lokal pogođen bombom - prisetila se Džoan.
Njen muž je ubrzo mobilisan, a ona se pridružila tajnoj službi za dekodiranje neprijateljskih poruka u okviru britanskog kraljevskog vazduhoplovstav (RAF).
- Od svih poslova koje sam radila najdraže mi je bilo odgajanje naše dece Žaklin i Kristin - rekla je ona.
Svoju vitalnost i dug životni vek, kako veruje, duguje činjenici da je uvek dosta radila, ali i da nikad u životu nije zapalila cigaretu ili popila alkohol.
- Ceo život sam uvek nešto radila zato što ne umem da sedim besposlena - rekla je uz osmeh ova bakica.
Hejli Mičel, jedna od zaposlenih u domu za stare u kome je smeštena Džoan, ima samo reči hvale za tu simpatičnu bakicu.
- Džoan je inspiracija. Kada čujem šta je sve preživela u životu, kad priča o Drugom svetskom ratu... ostanem bez reči. Ona je divna i uvek učestvuje u aktivnostima koje imamo za naše štićenike. Ona je naša radost - poručila je Mičelova.
Komentari (0)