Jelena Vujović je lepa, pozitivna i uspešna mlada žena i mama preslatkog dečaka, koju je pre nekoliko godina život naterao da bude okupirana veoma ozbiljnim stvarima, pa je njen osmeh bio zamenjen velikom brigom za sopstveno zdravlje. Kao mlada mama ona je dojila svog dečaka i uprkos promenama koje je primetila mislila je da nema bojazni za njeno zdravlje. Ispostavilo se, međutim, da nije bila u pravu.
Naime, njoj je 2018. godine dijagnostikovan karcinom dojke i otad joj se život okrenuo naglavačke. Neposredno pre toga je primetila da joj je na jednom mestu uvučena koža na grudima, međutim, to je nije toliko uznemiravalo koliko joj je neki unutrašnji osećaj govorio da treba da se javi lekaru.
Instagrm/Privatna arhiva
- Ubeđena sam da je moja doktorica znala na tom prvom pregledu da imam karcinom, ali je toliko bila uplašena da nije znala kako da mi saopšti, pa je rekla da sutradan dođem na mamografiju. Nije joj bila potrebna mamografija, već podrška kolega da mi to saopšte. Danas sam je videla na kontroli i još joj nije sve jedno kad me vidi. Ne zaboravlja se pacijentkinja dojilja sa karcinomom dojke. Nekada mislim da je lekarima teže nego nama. Nas mogu da pripreme, dok njih priprema loš nalaz i nije im lako da saopšte takvu vest - počinje svoju priču Jelena.
Početak svega je, kako kaže, bio pravi rolerkoster emocija.
- Najteže je bilo saopštiti tu vest najbližima. Kroz glavu su mi prolazile razne misli, od onih da me više neće biti, do uverenja kako će sve to ostati iza mene i da ću biti bolje - istakla je ona.
Kako je dodala, faze lečenja tekle su postepeno - od operacije, koja je prvo urađena, preko 4 serije hemoterapije i na kraju 32 zračenja. Sve to je sa sobom nosilo nove strahove i nedoumice, ali je nakon svake, kako je navela Vujovićeva, ipak bilo lakše.
Možda vas zanima…
Instagrm/Privatna arhiva
- Najveća podrška su mi bile mama i drugarice i tadašnji suprug. On nije bio fizički prisutan većinu vremena, ali je bio uz mene. Mama i dve najbolje drugarice su stalno bile tu i bez njih bi mi mislim bilo teže. Jedna od drugarica mi je ponudila i rekla da će ona sve uraditi da ja budem dobro i da će mi naći nekoga da mi pomogne da sve to prebrodim. Tada sam shvatila da ipak mogu sama, da moram da budem dobro i da budem jaka zbog svih njih - prisetila se naša sagovornica.
Njen sin Manuel, koji je u vreme njene najveće borbe još bio beba, bio joj je najveći motiv da se izbori sa svim teškoćama. Pomagalo joj je uverenje da on mora da odrasta uz nju i da ona zauvek treba da bude tu za njega.
Na odeljenju onkologije u Sremskoj Kamenici provela je šest meseci i za lekare i medicinsko osoblje ima samo reči hvale. Sa svima je ostala u dobrim odnosima, a sa nekima je, kako ističe, postala i prijatelj. Sada se oseća odlično i poslednjih pet godina živi punim plućima i uživa u svakom trenutku.
- Nije se mnogo toga promenilo, manje više sam ista. Možda sam odlučnija, ne dozvoljavam da mi na grudima stoji kamena ploča, a da je ne odbacim. Umela sam ranije da trpim, da radim stvari koje baš ne volim. Sada kažem šta mi smeta i glasnija sam u iznošenju stavova. Sve mi je, rekla bih, snažnije. I sreće i tuga, radosti, sve snažnije proživljavam. Život me je naučio da mu pristupim sa poštovanjem i da cenim svako jutro kada se probudim zdrava. Više volim život nego pre 5 godina - istakla je Jelena.
Ona danas redovno trenira, putuje i uživa u životu. Sve stiže i život joj je izuzetno dinamičan.
Instagrm/Privatna arhiva
Inače, crveni karmin je nešto po čemu je ona oduvek bila prepoznatljiva u svom krugu ljudi, počevši od srednje škole. Stajling joj je bio nezamisliv bez tog detalja. Međutim, jednom ga nije stavila.
- Jedan dan nakon postavljene dijagnoze našla sam se s kumom i bila sam bez crvenog karmina. Ona je bila šokirana i pitala me je zašto nemam karmin. Rekla sam joj da mi nije do karmina i da nisam dobro. Tada mi je rekla da više neće da me vidi bez njega i ja sam nastavila da ga stavljam kao da se ništa ne dešava. Karmin je, u našem slučaju, značio da sam ok i odlučila sam da ga stavljam tokom celog procesa lečenja. Na svakom zračenju, hemoterapiji, ali i na operaciji, bila sam sa njim - naglasila je ta hrabra Novosađanka.
Ono što ju je, između ostalog, održalo ukroz tešku životnu borbu bili su pozitivan stav i humor. Budući da je oduvek sve gledala sa svetlije strane, trudila se i da na bolest, koliko je to moguće, tako gleda - kao na pozitivno iskustvo.
Instagrm/Privatna arhiva
- Da nisam imala rak mnoge osobe ne bi ušle u moj život, sebe ne bih volela i pazila ovoliko. Da nije bilo raka, ne bih cenila svoj život kao što to sada činim. Znam da zvuči čudno, ali je meni rak uneo pozitivne stvari u život. Nekada treba da nam se desi nešto ružno da bismo krenuli da cenimo i vrednujemo ono što imamo - zaključila je sa optimizmom hrabra Jelena.
Komentari (0)